Izdavanje prvog toma publikacije „Atlas masovnih stratišta srpskog naroda tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata“, koji se odnosi na 1992. godinu, očekuje se do kraja godine.

U njemu će, na više od hiljadu stranica, biti obrađeno pedesetak stratišta. Zbog većeg broja stratišta, odlučeno je da publikacija ima više tomova. Izrada Atlasa je jedan od najbitnijih projekta Vlade i Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica.

Viktor Nuždić, načelnik Odeljenja za istraživanje rata, ratnih zločina i obradu dokumentacije u Centru, kaže za „Novosti“ da je Centar u proteklih nekoliko godina prikupio više miliona stranica raznih vrsta dokumenata, koja se odnosi na ratna zbivanja.

Zbog obimnosti, u Atlasu se spominju stratišta sa četiri i više stradalih lica, a prioritet je bio na civilnim žrtvama rata. Takođe, u Atlasu se pominju i vojne žrtve (pripadnici JNA, TO, VRS, MUP RS), ali samo one nad kojima je počinjen ratni zločin. U kontekstu događaja, pomenuti su neki i od vojnika koji su smrtno stradali, zarobljeni ili ranjeni u zoni borbenih dejstava – navodi Nuždić.

Atlas zločina nije obuhvatio sva mesta stradanja, kojih je, nažalost, daleko više. Osnovni razlog za to je nedostatak relevantne dokumentacije i izvora. Naime, nama je, i u ovom slučaju, primarni izvor dokument, odnosno materijalni dokaz na osnovu koga se nesumnjivo može potvrditi da se zločin desio.

Predsjedniku Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenica Branimiru Kojiću vrlo je bitno da Srpska ima Atlas o stradanju Srba gde će biti sve relevantne činjenice o stradanju srpskog naroda, a ne da RS spekuliše brojem žrtava kako to rade Bošnjaci.

Atlas je sveto pismo srpskih žrtava. Bez toga mi ne možemo krenuti napred. Atlas mora ući u svaku kuću. Za Srpsku je bitno da se zna koliko je Srba poginulo u ratu i i da za svakog poginulog kažemo gde je nastradao i kad – ističe Kojić.

On kaže da je, nažalost, međunarodna zajednica nasela na bošnjačku propagandu o bošnjačkim žrtvama rata.

Nas, porodice srpskih žrtava, boli što međunarodni predstavnici odbijaju sastanke sa nama i da čuju istinu o našem stradanju. Naša istina je teška, pogotovo za Podrinje. Sve se čini da se srpske žrtve minimiziraju – kaže Kojić.

Nuždić kaže da je svrha izrade ovakve publikacije očuvanje naučnog pristupa, izbegavanje neargumentovanih tvrdnji i objektivnost, pa su takvi slučajevi izuzeti iz publikacije.

To, naravno, ne znači, da ćemo odustati od istraživanja. Ukoliko dođemo do novih saznanja, Atlas će biti dopunjen, a sve koji mogu pomoći pozivamo da nam se jave i na taj način pomognu da eventualno dopunjeno izdanje bude još kvalitetnije – naglasio je Nuždić.