Mišljenja smo da se proces traženja nestalih Srba može ubrzati ukoliko dođe do reforme Instituta za nestale na nivou BiH, poručuje za RT Balkan direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica.
Nezadovoljstvo porodica srpskih žrtava je opravdano, s obzirom na rezultate koji su postignuti od osnivanja Instituta za nestale na nivou BiH, a koji se odnose na traženje srpskih žrtava, ukazuje za RT Balkan direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica (RCIRZ) Viktor Nuždić.
O zločinima nad Srbima samo u Sarajevu svedoči najmanje 214 kazamata, koje je mapirao RCIRZ kao mesta na kojima su Srbi bili zatočeni, mučeni i ubijani.
„Prema podacima Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, odnosno Odeljenja za traženje nestalih lica, sa spiska nestalih iz Republike Srpske još se traga za posmrtnim ostacima 1.646 lica. Istovremeno, u tri spomen-kosturnice u Srpskoj, nalaze se posmrtni ostaci 578 lica koja još nisu identifikovana“, kaže naš sagovornik.
Nuždić insistira da pitanje traženja nestalih lica, ma koje oni nacionalnosti bili, mora biti, pre svega, humano pitanje.
„Ne možemo zamisliti bol porodica koje ni nakon tri decenije nemaju mesto gde bi barem mogli da prisluže sveće i dostojanstveno ožale stradale srodnike. Upravo zato, stalno apelujemo da mora da se prestane sa politizacijom ovog procesa“, ističe on.
Činjenica je da je nakon formiranja Instituta za nestale na nivou BiH došlo do zastoja u procesu traženja nestalih sa spiska Republike Srpske.
„Od formiranja ovog instituta, kršeni su propisi kojima je ova oblast regulisana. Oni se odnose, pre svega, na formiranje i dužinu trajanja mandata upravljačke strukture instituta. Nažalost, situacija se ni do danas nije promenila nabolje, s obzirom na to da nema dogovora na koji način je potrebno reformisati institut“, navodi Nuždić i dodaje:
„Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica će uvek biti na strani porodica i podržati svaku njihovu inicijativu. Oni su najpozvaniji da o tome govore. Mišljenja smo da se proces traženja nestalih može ubrzati ukoliko dođe do reforme instituta, te da svoj zadatak počne obavljati u skladu sa Zakonom o nestalim licima i ostalim podzakonskim aktima, bez bilo kakvih improvizacija, pogotovo kada je u pitanju upravljačka struktura instituta“, poručuje sagovornik RT Balkan.
Kako kaže, već je previše vremena prošlo i niko nema pravo da ovaj humani proces odugovlači i politizuje.
„Svi moramo da budemo svesni da je proces traženja nestalih vezan za teritoriju cele BiH, te da je zato potrebno da što pre dođe do dogovora“, ukazuje Nuždić.
Napominje da se od samog početka primene DNK analize, o celom procesu nedovoljno znalo, da on nije dovoljno dobro pojašnjen široj javnosti.
„Zato imamo situaciju da su sumnje porodica, prevashodno srpskih, u tom smislu i opravdane. Naime, prilikom identifikacija DNK analizom, dolazilo je do apsurdnih situacija da, godinama nakon što su pronađeni posmrtni ostaci i uzeti uzorci krvi od porodica, nije dolazilo do poklapanja uzoraka. U nekim slučajevima dešavalo se i to da naprasno dođe do poklapanja uzoraka“, otkriva naš sagovornik.
Za ovakve slučajeve nikada nisu dobili logična objašnjenja.
„Naravno, niko ne želi da omalovaži ulogu Međunarodne komisije za nestale (ICMP), ali, istovremeno, mišljenja sam da je veća transparentnost njihovog rada mogla da dovede do većeg poverenja. Takođe, ICMP je godinama aktivno učestvovao u izboru upravljačke strukture instituta, te je davao bezrezervnu podršku njegovom radu, iako srpske porodice nisu krile svoje nezadovoljstvo odnosom prema srpskim žrtvama, odnosno malim brojem pronađenih i identifikovanih. Posebnu zabrinutost porodica srpskih žrtava predstavljalo je i izmeštanje kancelarije ICMP iz Tuzle u Hag iz razloga jer porodice na ovaj način nemaju bilo kakav uvid šta se desilo sa krvnim uzorcima koje su dali, kao ni bilo kakvu povratnu informaciju šta se dešava sa procesom identifikacije“, zaključuje Nuždić.
