Рат у Модричи почео је 3. маја. Комшије су почеле да пуцају једни на друге, а ми смо први пут проживљавали смрти најмилијих. То је било стање хаоса, рат је завладао градским подручјем. У једном тренутку је неко из кризног штаба звао и питао гдје је тај новинар, са поруком да се одмах јави на истурено командно мјесто. Под чувеном крушком.
Ријечи су то чувеног новинара из Модриче Вида Благојевића, који је први прошао кроз пробијени коридор тог јунског дана са крајишке стране преко Требаве и Дуге њиве. Враћајући се у те истовремено тешке, неизвјесне и срећне дане, присјећа се како му је половином маја наређено да иде у Србију по радио станицу.
– Кренули смо преко Озрена и Тузле и дошли у РТВ Београд, за коју сам био дописник од марта. Рекао сам због чега сам дошао, да су ови узели нашу градску радио станицу која је била на средњем таласу и да нас убише дезинформацијама, чиме додатно слуђују, ионако ратом слуђен народ – прича Благојевић.
Директор са којим је причао му је рекао да је камо среће дошао јуче, била би ту.
– Мислио сам да је то онај стари фазон, али узео је телефон и назвао некога, питао гдје је радио станица која је требало да иде за Петровац, тај неко је рекао да је ту, да није отишла, онда је казао да је донесу у канцеларију. Била је то кутија од 110 вати. Био сам пресрећан, сачекали смо антену из Чачка и транспортовали то у Модричу, те смо 28. маја у 17 часова почели да емитујемо програм буквално из шуме. Са Дуге њиве. Ту смо, у једној собици, нас четворица направили радио станицу – наставио је.
Оно што је куриозитет јесте да су је склапали, уз њега као професора географије који је једини имао додира са новинарством, још и аутоелектричар Саво Гајић, студент електротехнике Саша Савић и професор српског језика Драган Симић.
– Када нам је прорадио радио, били смо пресрећни и када је почео пробој коридора, био је главно средство информисања за ово подручје. Ту је било и командно мјесто, одмах уз ту кућицу под оном фамозном крушком. Добијали смо информације, одмах их читали, а упућивали смо их и за Бањалуку и остале медије – испричао је за “Глас” уочи 30. годишњице операције “Коридор 92”.
Као теренац, на борбене линије, ишао је са малим диктафоном, а Радио Модрича је био све за народ, од Модриче, Требаве, Оџака, Вучијака, Посавине. Када је 24. јуна почела операција “Коридор”, за два дана је наша војска пробила узак појас, али било је то, како описује, једно сокаче које је водило “тамо гдје нас је срце вукло”. У Србију.
– Ја сам 27. ујутру прошао на путу ка Београду, гдје сам био гост на радију као први човјек који је прошао кроз то сокаче које је спајало исток и запад, које је доносило кисеоник бебама – истакао је Благојевић.
У Модричу се ушло званично дан касније, а тада је у микрофон Радету Малешевићу и њему генерал Новица Симић изговорио чувену реченицу да је пут слободан, честитајући велики српски празник Видовдан.
– Касније су нам говорили људи из Милошевца, односно Шамца, да су се, када су чули Радио Модричу, толико обрадовали јер су мислили да више нико не постоји с ове стране. Значај медија у том периоду је био непроцјењив – закључио је Благојевић.
Војна операција “Коридор 92” је акција војске и полиције Републике Српске за коју је окидач била смрт 12 беба у Бањалуци, због недостатка кисеоника. Операцију је водио тадашњи командант Првог крајишког корпуса генерал Момир Талић. Након вишемјесечних борби и великих губитака, њом је окончана 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада запада Републике Српске и Републике Српске Крајине. Ослобођени су Модрича, Оџак, Дервента и Брод, комплетна операција завршена је 6. октобра, а као легендарна остала је наредба коју је Талић издао Новици Симићу кад је све почело:
– Хоћу коридор до Видовдана, макар био козја стаза.
Са Требаве вила
Уз помоћ једног микрофона и хармонике, како је испричао Вид Благојевић, снимили су најпопуларнију ратну пјесму “Проговара са Требаве вила” или “На Видовдан 1992”.
– То се толико слушало да су појединци који су путовали за иностранство наручивали код нас да им наснимамо цијелу касету и с једне и друге стране исту пјесму да могу да је слушају током цијелог пута – открио је.
