На Залазју код Сребренице данас је обиљежено 28 година од страдања 69 Срба, који су убијени на Петровдан 1992. године.
Представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Милан Торбица рекао је да је у посљедњем рату у БиХ прво убијена истина што су учинили западни моћници и медији и да праву истину о карактеру рата свијет тек сазнаје.
– Овдје, око Сребренице и Братунца у 1992. години страдало је више од 2.500 Срба од којих су 80 одсто били цивили, а Бошњаци су страдали 1995. године и то само војници. Те чињенице говоре шта је био узрок, а шта посљедица и ко је нападао, а ко се бранио на овим просторима – истакао је Торбица.
Он је нагласио да о карактеру противника у рату говори и чињеница да су нападе на српска села изводили на највеће православне празнике – Божић, Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан када је највише чланова породице на окупу у кућама, што говори да су плански ишли на уништење српског народа.
– Жалосно је и неправда што нико за ове злочине није одговарао, па ни командант муслиманских снага из Сребренице Насер Орић, али долази вријеме када ће правда и истина изаћи на свјетло дана. Срби нису уништени и протјерани са лијеве обале Дрине, никада то никоме неће успјети да учини и живимо слободни у својој Републици Српској – поручио је Торбица.
Начелник општине Сребреница Младен Грујичић рекао је да је порука са Залазја иста као и претходних година, само се бројка мијења, а то је „28 година од злочина без казне“ у Залазју и да породице настрадалих још чекају и траже истину и правду.
– Сребреница је напуштена када је ријеч о српским жртвама. Нико није осуђен за злочине над сребреничким Србима у Хашком трибуналу и то је разлог зашто не вјерујемо у рад међународног, али и Суда БиХ који правду дијеле селективно – поручио је Грујичић.
Он је упитао ко је побио више од 1.000 људи – Срба из Сребренице и Братунца, те констатовао да ће се, уколико неко буде осуђен због тога, видјети да у Поточарима нису сахрањени цивили, него бошњачки војници који су починили злочин у српском селу Залазје и бројним селима око Сребренице и Братунца.
Према његовим ријечима, Србима преостаје неисцрпна трајна борба за истину и правду од које се никада неће одустати.
Предсједник сребреничке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић рекао је да су на Залају два споменика српским жртвама у два посљедња рата за које нико није одговарао, што говори да су Хашки трибунал и Суд БиХ судови неправде у које Срби немају никакво повјерење.
Милојка Симић, чији супруг је убијен у Сребреници, каже да све више боли неправда и сазнање да за српске жртве нико није одговарао.
– Мој супруг Бранко жив је заробљен на Залазју на Петровдан прије 28 година и убијен је у логору у Сребреници, а његов брат Петко ексхумиран је без главе која никада није нађена и то за правосуђе БиХ нису злочини које треба процесуирати и чека се да помру свједоци – огорчена је Симићева.
Обрад Васић је као лојалан тадашњој муслиманској власти остао у Сребреници, а његова кћерка Јована каже да никада нису сазнали како је и зашто убијен и гдје су његови посмртни остаци и огорчена је на рад правосуђа и Института за тражење несталих БиХ.
Жртвама на Залазју служен је парастос код спомен-обиљежја, а потом су цвијеће положили представник Министарства Милан Торбица, начелници општина Братунац и Сребреница, Републичке и оптшинских организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Српске, Удружења логораша регије Бирач, борачких организација Сребренице и Братунца, те више страначких делегација.
Претходно су чланови породица погинулих, саборци, борачке и општинске делегације Сребренице и Братунца положили цвијеће на гробљу у Братунцу, гдје је сахрањен највећи број убијених, те на српским стратиштима у Биљачи и Сасама.
Овим је завршен 24. меморијални, хуманитарно-духовни и културно-спортски програм „Петровдански дани“ који је поводом 28 година од страдања сребреничких Срба организовао Одбор за обиљежавање српског страдања Сребренице.
Тог трагичног Петровдана јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића наставиле су систематско и планско етничко чишћење Срба у сребреничкој општини започето у априлу те године, упале су у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле.
Осим 69 погинулих на Петровдан 1992. године, нестало је и заробљено још 22 Срба од којих се 10 још воде као нестали, а велики број је рањен.
Након мучења и злостављања у сребреничким логорима сви су убијени, а посмртне остатке њих 10 случајно је пронашао тим за тражење несталих из Тузле 10. јуна 2011. године у Залазју, приликом тражења муслиманских жртава.
Након више од годину дана, ти посмртни остаци су идентификовани и сахрањени 2012. године на Петровдан, два су пронађена и сахрањена раније, а за још 10 Срба несталих тог дана и даље се трага.
