Друга сједница чланова Надзорног тијела за праћење активности из Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина одржана је у Сарајеву, а анализирано је, између осталог, да ли је уопште реално да буду испоштовани утврђени рокови прописани Ревидираном стратегијом према којој би све предмете требало завршити до краја године.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Виктор Нуждић, који је члан Надзорног тијела, каже да пројекције указују да рокови неће бити испоштовани, барем када је у питању правосуђе на нивоу БиХ, односно Суд и Тужилаштво.

– То би, према неким подацима, могло бити завршено до 2025, али је прерано говорити о томе с обзиром на то да има огроман број предмета – рекао је Нуждић за „Глас Српске“.

На сједници је инсистирао на неколико закључака, али је само један усвојен и то дјелимично.

– Тражио сам да се прекине са одуговлачењем процеса који су у току, јер неки трају шест, седам, осам па и више година. То је неприхватљиво и нема смисла да толико траје. Сви чланови су се сложили са овом констатацијом, али смо усагласили да донесемо закључак и обавежемо правосудне институције на нивоу БиХ да учине све што је у њиховим реалним могућностима да убрзају правосудне процесе – истакао је Нуждић.

Друга тема коју је потенцирао јесте велики број ослобађајућих пресуда.

– Свједоци смо да је у последње вријеме огроман број тих пресуда, посебно у процесима гдје се Срби појављују као жртве. Тражио сам објашњење због чега је тај раскорак између Тужилаштва и Суда БиХ, цитирајући и ријечи из образложења пресуда гдје је наведено да Тужилаштво није одрадило посао како је требало, према констатацији судија. Ипак, није било консензуса да доносемо обавезујући закључак о дисциплинској одговорности, него је само констатовано да се такве појаве дешавају, али да не можемо да утичемо на независност правосуђа – казао је Нуждић.

Идући састанак је заказан за 29. септембар када би чланови требали добити детаљан статистички приказ о броју ријешених и неријешених предмета, а тада би могло бити разматрано и питање да ли и у којем обиму има смисла мијењати постојеће рокове, имајући у виду да вријеме цури.

Ревидирана стратегија је, након двогодишње блокаде од стране Бошњака, усвојена 24. септембра 2020. у Савјету министара БиХ, а томе су претходили дани усаглашавања о анексу који је постао њен дио, а у чему су учествовали и представници ЕУ.

 Тада је усаглашено да ће, између осталог, Министарство правде БиХ, у року од 30 дана, у Савјет министара доставити приједлог одлуке о формирању надзорног тијела за праћење спровођења стратегије.

Међутим, услиједиле су поново блокаде са бошњачке стране, тако да је тек крајем марта ове године формирано Надзорно тијело, а Стратегија истиче крајем године.

Извор: Глас Српске

Републички центар можете пратити на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.