У наставку суђења оптуженима Сенаду Гаџи, Заиму Лаличићу и Суљи Хебибу за ратни злочин над српским цивилима у Храсници код Сарајева 1992. године, свједок одбране Сеад Текач рекао је да је у притвору затекао Саву Пејића, који му је био комшија, те да је у притвору било још Срба.

Гаџо, Лаличић и Хебиб оптужени су за незаконита затварања, убиства, мучења, злостављања и тјелесна сакаћења у просторијама затвора у Храсници у Основној школи „Алекса Шантић“, као и у гаражама између небодера од 1992. до 1994. године.

Текач, који је био припадник Територијалне одбране на Стојчевцу, од августа 1992. године премјештен је на мјесто стражара у притвору.

– Нисмо разговарали, осим ако би њему требало да се умије или нешто друго – рекао је свједок за Пејића, те додао да „није видио повреде на Пејићу“.

Свједок је навео да су половином септембра смијењени сви чувари, осим њега и Енвера Лаличића.

Он је рекао да је у притвору било још Срба, осим Саве, те жена и припадника Хрватских одбрамбених снага /ХОС/, међу којима и Мирко Буноза.

– Хосовци су имали посебну пажњу, јер су наводно починили некакав злочин у Бутмир – рекао је свједок.

Он је навео како је Буноза одведен у Службу безбједности и да се више није вратио.

На питање судије Мире Смајловић да ли је Гаџо трпио одређене посљедице због тога, свједок је рекао да се не сјећа.

Рифат Хоџић, свједок одбране другооптуженог Заима Лаличића, био је командант Игманског батаљона такозване Армије БиХ у којем је, како је рекао, био и Лаличић.

Свједок је испричао како је Лаличић био задужен за достављање поште у команду батаљона и бригаде, преноси Бирн.

– Почетком јула 1992. године командир његове чете је тражио прекоманду за Лаличића – рекао је свједок и навео да је Лаличић тада отишао на посао чувара притвора, који се налазио у Храсници, између небодера у гаражи.

Током унакрсног испитивања, тужилац Мирослав Јањић питао је свједока ко је ту био затваран, на шта је свједок рекао да је то био војни притвор.

– Ја сам затварао своје војнике због војне недисциплине, али Срба ту није било – рекао је Хоџић.

Други свједок одбране Лаличића, Амир Шабовић, почетком рата био је на функцији помоћника команданта Територијалне одбране за безбједност је испричао у Суду БиХ да је оптуженог виђао у његовој јединици на Стојчевцу, након чега је он премјештен на мјесто стражара у притвору.

Шабовић је навео како је тада, успостављеним системом управљања, у његовој надлежности био Заштитни вод, који је штитио команду, те војна полиција и притвор.

– Управник притвора ме је писано извјештавао о свему, али нисам чуо за страдања цивила – тврди Шабовић.

Током унакрсног испитивања, тужилац Јањић питао је свједока када је формиран притвор и због чега, на шта је свједок одговорио да је то учињено на његову иницијативу.

– Видио сам да приводе људе и предложио сам да се тај простор очисти, како би се људи склонили. Значи, из безбједносних разлога – рекао је свједок.

За Шабовића је питања имала адвокат општуженог Сенада Гаџе Лејла Човић, која је свједока питала зашто је казнио њеног клијента.

Шабовић је рекао како је оптужени давао затвореницима цигарете и кафу, те да га је због тога притворио на 24 часа.

Тужилаштво БиХ тврди другачије, односно да је Гаџо затворен јер је пустио на слободу Мирка Бунозу, који је био у притвору због убиства припадника такозване Армије БиХ Нијаза Табака.

Тужилаштво БиХ наводи како је група припадника војне полиције из Соколовић Колоније и Бутмира видјела Гаџу са Бунозом, након чега је, према тврдњама Тужилаштва, кажњен притвором, на шта је свједок је рекао да то није тачно.

Сва три свједока су рекла да је управник притвора био Хусеин Мујановић, којег је Суд у Београду у поновљеном поступку осудио у мају 2022. године на десет година затвора за злостављање српских затвореника у војном затвору такозване Армије БиХ у Храсници код Сарајева, током рата у БиХ.

Наставак суђења заказан је за 10. новембар.