ЗАКОНОМ ДЕФИНИСАТИ СТАТУС И ПРАВА

БАЊАЛУКА, 21. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ 

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је данас да Нацртом закона о заштити жртава ратне тортуре треба дефинисати статус и права људи који су били жртве тортуре у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. 

„То су људи који су претрпјели одређена малтретирања у логорима или изван њих, а нису били обухваћени Законом о цивилним жртвама рата. Зато се на основу међународних стандарда наметнула потреба да се те особе обухвате законском регулативом да би имале статус жртава ратне тортуре“, рекао је Савановић.

Он је на конференцији за новинаре у Бањалуци, након сједнице Владе Српске, истакао да је ријеч о нацрту закона који ће највјероватније ићи у јавну расправу.

„По пријему свих сугестија, односно проширења и редукција тих права, ми ћемо пред Владу и Народну скупштину изаћи са квалитетним приједлогом закона. Надам се да ће овај акт у наредној години бити оперативан у смислу примјене“, каже Савановић.

Он је навео да су процијењена средства за примјену овог закона око милион КМ и обезбијеђена су у буџету.

Савановић је рекао да они који су обухваћени одређеним правима у Српској, Федерацији БиХ, БиХ, Брчко дистрикту или у земљама окружења не могу подносити захтјеве за признавање статуса и права по овом закону.

Рада Кела, начелник Одјељења за нормативно-правне послове у ресору за борачко-инвалидску заштиту, која је учествовала у изради овог закона, изјавила је да овај акт дефинише шта је жртва ратне тортуре као посебна категорија цивилних жртава рата.

„Најзначајније право које прописује овај закон је мјесечно новчано примање које могу да остваре најтеже категорије жртава ратне тортуре, а то су жртве сексуалног насиља“, навела је Кела.

Она је рекла да се поменуте жртве сексуалног насиља разврставају у три групације, од чега зависи износ мјесечних новчаних примања.

Кела је навела да би жртве овог насиља претрпљеног за вријеме заробљеништва требало да примају отприлике 170 КМ, а остале жртве сексуалног насиља 127 КМ.

„Најтежа категорија, односно случајеви присилне трудноће настале као посљедице сексуалног насиља, присилно изазваног побачаја, рођења дјетета због присилне трудноће настале као посљедице сексуалног насиља и сексуално насиље почињено према малољетном лицу подразумијева примање од 298 КМ“, рекла је Кела.

Она је додала да је при изради овог закона претпостављено да има 600 подносилаца захтјева за остваривање ових права.

Кела је рекла да закон помиње и логораше који према овом закону могу да остваре статус и одређена права, али не и право на мјесечно новчана примања.

Она је напоменула да на основу овог закона могу остварити право на здравствену заштиту и здравствено осигурање, ослобађање трошкова партиципације, бањску рехабилитацију, подстицаје за запошљавање и самозапошљавање, посебну психолошку подршку, социјалну заштиту, бесплатну правну помоћ и ослобађање од плаћања административних и судских такса.

Кела је рекла да овај закон не садржи дискриминаторске одредбе ни по ком основу, а услов за подношење захтјева и признавање статуса и права по овом закону је да прије тога имају пребивалиште од три године на територији Републике Српске.

„Рок за подношење захтјева у овом закону је, такође, три године. Жртва ратне тортуре је лице које је у вријеме и у вези са оружаним сукобима на територији бивше Југославије у периоду од 17. августа 1990. до 19. јуна 1996. године било изложено неком од облика тортуре“, истакла је Кела.

Она је додала да се захтјев подноси првостепеном органу надлежном за борачко- инвалидску заштиту и заштиту цивилних жртава рата према мјесту пребивалишта.

„Када је ријеч о доказном поступку, главно је увјерење које издаје Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, али се чињеница да је неко преживио тортуру може утврђивати на основу доказа којима располажу други републички органи, институције и службе“, објаснила је Кела.