Суд и Тужилаштво БиХ од свог неуставног формирања наметнутом одлуком бившег високог представника Педија Ешдауна поступају селективно и за једно од најтежих кривичних дјела – злочин против човјечности – подижу оптужнице и суде углавном Србима.

При томе је таква пракса узела маха до те мјере да је постало потпуно нормално да се обичним војницима Војске Републике Српске суди за злочин против човјечности уз обавезно учешће у “широком и систематском нападу” и “удруженом злочиначком подухвату”, иако им се у ствари на терет ставља убиство само једног војника или цивила.

С друге стране, високим официрима, чак и генералима тзв. Армије БиХ који се терете за злочине муџахедина, одсијецање глава српским војницима и малтретирања, нечовјечно поступање и убиства десетина војника и цивила, суди се за блажа кривична дјела за која је запријећена вишеструко нижа казна.

Према тврдњама нашег саговорника из врха Борачке организације РС (БОРС) који је инсистирао на анонимности, посебан проблем представља то што је злочин против човјечности резервисан за Србе зато што је Европски суд за људска права у Стразбуру пресудио да се оптуженима не може судити по Кривичном закону БиХ за иста кривична дјела за која је по КЗ СФРЈ предвиђена нижа казна.

– Нажалост, јавност у Српској је постала равнодушна на то. За 18 година постојања тих назови правосудних институција за злочин против човјечности осуђено је најмање неколико десетина људи за које је у суштини доказано да су починили једно убиство или чак неко блаже дјело. Међутим, сви они су означени као дио некаквог удруженог злочиначког подухвата, а реакције на то из Републике Српске сводиле су се на “оштре критике” и вербалну “осуду антисрпског карактера” тих институција – каже наш саговорник.

Он додаје да је посљедњи примјер Радован Вељовић против којег је потврђена оптужница за злочин против човјечности, а на терет му се ставља силовање једне особе у Фочи.

– Силоватеље треба осудити на најстрожу могућу казну, јер не постоји теже и огавније кривично дјело од тога. Али како је могуће да се такво дјело једног мрачног ума доводи у контекст широког и систематског напада на бошњачко становништво. То није ништа друго, него смишљена и циљана сатанизација Срба и Српске – каже наш саговорник.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже да правосудне институција са сједиштем у Сарајеву, које су настале наметнутом одлуком Педија Ешдауна,  од формирања раде по дуплим аршинима.

– Суд и Тужилаштво БиХ у континуитету показују и потврђују да су све критике из Републике Српске на рачун њихове пристрасности потпуно оправдане. Из дана у дан постаје све јасније да су те институције само један дио широког пројекта сатанизације Срба и Републике Српске, јер како другачије објаснити чињеницу да се готово свим припадницима ВРС, МУП-а Српске или њеним политичким званичницима који су оптужени за ратне злочине на терет ставља “учешће у широком и систематском нападу усмјереним против цивилног становништва” – каже Којић.

Према њиховим аршинима, наставља он, неки пијани војник ВРС који је убио неког цивила то је учинио као дио наводног систематског напада или плана, док с друге стране бошњачки генерали који су командовали главосјечама који су Озрен етнички очистили од Срба нису одговорни за планирано етничко чишћење, иако иза њихових главосјеча нису остајали живи ни пси и мачке.

Према званичним подацима, Суд БиХ је за злочин против човјечности осудио 93 оптужена на укупно 1.396 година затвора. Од тога су 83 Србина којима је изречено 1.268 година робије, девет Хрвата осуђено је на 122 године и само један Бошњак и то припадник ХВО који је осуђен на шест година.

Извор: Глас Српске, Дарко Момић