Сарајево, 17.11.2017
Суд Босне и Херцеговине прогласио је кривим Едхема Жилића, бившег припадника Армије БиХ и вршиоца дужности управника у „Мусали“, за ратни злочин против цивилног становништва почињен у Коњицу, осудивши га на девет година затвора.
Неправоснажном пресудом Жилић је осуђен за свих 16 тачака оптужнице, а према којој је, чинио, наредио, омогућио и није спријечавао нечовјечна поступања према затвореницима у заточеничком објекту „Мусала „ у Коњицу.
Он је осуђен да је лично или са другим особама учештвовао у премлаћивању, између осталог , Мариа Матковића, Пере Јозића, С-2, С-3, С-4 и других затвореника. Жилић је осуђен и да је омогућио и није спријечио стражаре да туку неке заробљенике.
Пема пресуди, Жилић је у аугусту 1993. године омогућио нечовјечно поступање и присиљавање на сексуални однос, те није предузео мјере против подређених особа.
„Вијеће је размотрило све проведене доказе и нашло да је оптужени починио радње које му се стављају на терет“, рекао је предсједавајући Судског вијећа, Халил Лагумџија.
Вијеће је неспорно утврдило статус оштећених као цивила а што је супротно тези Одбране која је тврдила да су били ратни заробљеници.
Лагумџија је истакао како је Вијеће утврдило и да је Жилић својим чињењем или нечињењем починио кривично правне радње.
Он је навео да су исказе оштећених да је Жилић учештвовао у њиховом премлаћивању потврдили и други свједоци.
Говорећи о тачки оптуженице која се односи на нечовјечно поступање и присиљавање на сексуални однос, Вијеће је навело да су свједоци потврдили да он није присуствовао њиховом мучењу, али да их је ујутро видио и није питао шта им се десило.
“Његово пропуштање да спријечи посљеднице кривичног дјела има једнаку тежнину као и радње његових подређених”, истакао је Лагумџија.
Он је додао и да су свједоци Одбране говорили углавном о Жилићевој личности, те да их је у том правцу Вијеће и цијенило.
Приликом одмјерања казне Вијеће је казало да је као отежавајућу оконост узело, између осталог, Жилићеву безобзирност и упорност, као и јачину угрожавања заштићеног добра. Олакшавајућу околност коју је Вијеће цијенило јесу личне прилике оптуженог.
Жилић је ослобођен накнаде трошкова поступка, а одређене су му мјере забране путовања и обавеза два пута мјесечно да се јавља у надлежну полицијску станицу. Оштећени са имовинско-правним захтјевом су упућени на парницу.
На ову пресуду постоји могућност жалбе.