У Требињу је вечерас представљено свих 26 студија о ратним злочинима над српским народом током Другог свјетског рата и Одбрамбено-отаџбинског рата, у издању Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Издавачка дјелатност Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица представљена је у оквиру конференције „Српска историја и култура памћења“, која ће трајати до недјеље, 4. септембра, поводом 30 година од стварања Републике Српске.
Историчар Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Предраг Лозо рекао је новинарима да је једна од главних дјелатности Центра та да остане траг за будућност шта се догађало за вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата, а да је највећи национални интерес фактографија, односно представљање онога што се заиста догађало.
Лозо је подсјетио на покушаје да се од Одбрамбено-отаџбинског рата до данас наметне такозвана хашка историја, односно писање савремене националне историје на основу хашких пресуда и пресуда Суда и Тужилаштва БиХ.
– Знамо сви какав је политички приступ теми страдања српског народа, колико су српске жртве игнорисане, колико је српски народ колективно приказан као злочинац – напоменуо је Лозо.
Он је додао да су се у Центру осим правосудног аспекта дјелатности, гдје се помаже одбранама оптужених и да се спозна истина о страдању српског народа, одлучили за нешто активнију издавачку дјелатност како би оно што данас раде остало наредним генерацијама.
– Свјесни да оно што се не запише, што не дође у форми научне студије као да се није ни десило. Због тога смо се потрудили да Центар има колективна издања, своја озбиљна истраживања, а и да окупимо појединачне ауторе који пишу монографије бригада, озбиљне истраживачке студије о неким другим догађајима тако да имамо широк спектар издавачке дјелатности – рекао је Лозо.
Историчар у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Драгослав Илић рекао је новинарима прије промоције да ће бити представљени научни пројекти и комплетна издавачка дјелатност која броји 26 студија.
Он је додао да су посебно поносни на урађен попис жртава Одбрамбено-отаџбинског рата, истакавши да се први пут догодило да је једна институција послије рата пописала своје жртве које су поднесене за слободу.
Међу монографијама, књигама и публикацијама, које је Центар објавио, било да је ријеч о властитим или издањима која су рађена у сарадњи са другим ауторима, посебно се издвајају „Жртве Одбрамбено-отаџбинског рата“, „Намјерном силом на Републику Српску“, „Шта су скривиле?“, „Дјеца жртве рата 1991-1995“, „Наша исповијест – жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995“, „Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату“, рекли су раније у Републичком центру.
Организатор конференције је Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња, уз подршку Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Филозофског факултета Универзитета у Нишу и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
