У Сребреници је обиљежено 77 година од усташког злочина над више од 250 Срба у овом мјесту и оближњем селу Залазје, почињен другог и трећег дана Тројичиндана 1943. године.

Сребренички свештеник Александар Млађеновић каже да се у овој костурници налазе дијелови скелета српских цивилних жртава – дјеце, жена и стараца, које су усташе убиле, те да није ријеч о неким имагинарним антифашистима-партизанима, како је током социјалистичког режима деценијама лажно представљано, него о обичном српском народу који су усташе затекле приликом упада у Сребреницу и побиле све редом.

„Ту су дијелови сакупљених костура недужних српских цивила који су убијени у својим кућама само зато што су били Срби, иако нису представљали никакву опасност никоме. Они нису никога угрожавали, нити пружали некакав отпор, а партизанска обиљежја која су била на овој спомен-костурници су приказивала њихову наводну идеолошку опредијељеност, што није тачно“, рекао Млађеновић.

Милош Николић, чијег су дједа Јову тада убиле усташе, каже да се усташки злочин у Сребреници догодио 14.јуна 1943. године, односно други дан Тројица, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан овог великог православног празника.

Он истиче да је познато да Тројичиндан није увијек истог датума, али да је у Сребреници постао обичај да се помен жртвама усташког злочина обавља на тај велики православни празник, односно другог и трећег дана Тројица.

На спомен-костурницу, у којој су, како је написано, земни остаци неких жртава, тек прије четири године умјесто комунистичких обиљежја постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ-а Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починила геноцид над српским народом Сребренице убивши 2.262 српска цивила, међу којима 430 дјеце.

У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна 1943. године убиле више од 200 српских цивила, са којима је убијена и једна јеврејска породица, те један муслиман који је био ожењен Српкињом и њихова дјеца.

Тијела су накнадно сакупљена и бачена у јаму на локацији садашње полицијске станице у овом мјесту, одакле је дио посмртних остатака 1971. године пренесен у садашњу спомен-костурницу због изградње колектора.

Након свирепог злочина почињеног у Сребреници, сљедећег дана, трећи дан Тројичиндана, усташе су направиле покољ и у српском селу Залазје, гдје су убиле и поклале више десетина мјештана.

Њихова тијела су сахрањена у спомен-костурницу у том селу поред које се налази још једна спомен-костурница погинулим Србима из Залазја и околине које су муслимански потомци кољача из Другог свјетског рата убили у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату.

Усташе су за та два кобна тројичинданска дана убиле више од 250 Срба у Сребреници и Залазју, а за те, као и злочине почињене над Србима у овом мјесту у посљедњем рату, нико није одговарао, односно само је Курелец у Загребу осуђен на симбличну казну, након чега је ослобођен.

Парастос је служен код спомен-костурнице у Сребреници, док ће код спомен-крста бити одата почаст страдалима и положени вијенци.

Тачан број настрадалих и сахрањених у спомен костурници у Сребреници, никада није утврђен.