Тужилаштво БиХ затражило је од Апелационог вијећа Суда БиХ да некадашњег команданта Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиба Махмуљина прогласи кривим и осуди на казну затвора јер није спријечио злочине које су над Србима починили припадници одреда „Ел муџахедин“ на подручју Возуће и Завидовића 1995. године.

Тужилац Младен Вукојичић данас је у завршној ријечи навео да Тужилаштво остаје код завршних ријечи из првостепеног поступка, наводећи да докази Тужилаштва БиХ потврђују све релевантне чињенице које се оптуженом стављају на терет.

Обраћајући се Апелационом вијећу, Вукојичић се осврнуо на материјалне доказе који потврђује да је оптужени био командант Трећег корпуса и да је имао контролу на одредом „Ел муџахедин“.

Предочавајући изјаве појединих свједока током првостепеног поступка, тужилац је нагласио да оне потврђује да је оптужени Махмуљин знао да ће припадници одреда „Ел муџахедин“ починити злочине над заробљеним српским војницима, које није спријечио, нити је починиоце казнио.

Тужилац је нагласио да су преживјели свједоци потврдили да је Махмуљин био упознат да су припадници одреда у акцији „Прољеће 95“ заробили 11 припадника Војске Републике Српске и више од мјесец дана их држали у нечовјечним условима, након чега су их предали Војној полицији у Зеници.

Вукојичић је рекао да је овај одред 10. септембра 1995. године од муслиманске војске отео 54 српска заробљеника, од којих су три жене, које су одвели у логор Каменица.

Тужилац је рекао да је у протоколу команданта за безбједност наведено да је командант корпуса био упознат о отимању, заробљавању и злостављању ових заробљеника, што су потврдили и његови подређени током свједочења.

Он је, између осталог, цитирао заштићеног свједока „С-10“ који је рекао да је одред формиран по наредби Главног штаба такозване Армије БиХ, те да је био у саставу Трећег корпуса и на директној вези са командантом корпуса.

Током првостепеног поступка, овај свједок је навео да је срео команданта и да му је рекао да постоје заробљеници, да су отети и да се злостављају, а да му је командант рекао „ријешиће се“.

Заштићени свједок тада је рекао да су у почетку биле усмене информације, а касније су услиједиле писане комуникације.

Тужилац је прочитао и исказ свједока „С-20“, који је рекао да нико изван БиХ није могао наредити да се расформира одред, нити командовати овом јединицом.

Вукојичић је навео да тврдњу Тужилаштва да су припадници одреда „Ел муџахедин“ били у систему руковођења и командовања Трећег корпуса потврђују и чињенице да су им додјељивале похвале, награде и одликовања као и другим јединицама у том корпусу.

Осим тога, тужилац је нагласио да је вјештак Тужилаштва Мартин Франчешевић утврдио да је командант имао ефективну моћ да руководи одредом, без обзира што је он био подређен 35. дивизији, која је била у ланцу командовања Трећег корпуса.

Суд БиХ је 22. јануара прошле године првостепеном пресудом осудио Махмуљина на јединствену казну од десет година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Према оптужници, припадници одреда „Ел муџахедин“ су од јула до септембра 1995. године убили најмање 55 заробљених припадника Војске Републике Српске.

Тужилаштво се жалило на висину изречене казне Махмуљину за убиства заробљених припадника Војске Републике Српске и нечовјечно поступање према заробљеницима, цивилима и рањеницима у првостепеном поступку, док се одбрана жалила по свим основама, укључујући битне повреде кривичног поступка, те погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање.

И Тужилаштво и одбрана предложили су репродуковање више доказа, али је Судско вијеће процијенило да је неопходно поново саслушати исказе осам свједока, пет по приједлогу Тужилаштва и три које је предложила одбрана.

Наредно рочиште заказано је за 5. април, када ће одбрана изнијети завршне ријечи.