Свједок Тужилаштва БиХ Ђорђе Крстић рекао је данас на суђењу „Ејупу Ганићу и другима“ за злочине у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. године, да је колона Југословенске народне армије нападнута, да су убијани људи и да су потом многи који су заробљени мучени у ФИС-у иако је био договорен миран излазак из Команде на Бистрику.

На суђењу које је настављено након пет мјесеци, Крстић је напоменуо да је био професионално војно лице у Команди на Бистрику и да је било провокација и инцидената и прије повлачења.

– Био је напад на Команду. Пролетјела је зоља кроз моју канцеларију…Бранили смо се с прозора и рањен је потпуковник – рекао је Крстић.

Он је навео да су 3. маја чули да је постигнут договор о повлачењу, те да је стигао Унпрофор, као и тадашњи предсједник Предсједништва РБиХ Алија Изетбеговић, који им је рекао да се „не секирају и да је све организовано“.

Крстић је подсјетио да је колона ЈНА заустављена код школе у Добровољачкој улици, наводећи да је у камиону био са још два лица и да нису имали оружје.

– Мени је пришло лице и пушку с тромблонском мином прислонио ми је у лице…Са мном је била дјевојка Сњежана. Њу су одвели у правцу моста – рекао је Крстић.

Он је навео да су их натјерали да легну на асфалт, а да је испред било санитетско возило и да је чуо како се један младић, који је имао беретку са љиљанима, расправља са генералом Ковачевићем, преноси Бирн.

– Стао је са стране и отворио рафал из аутоматске пушке на санитетско возило – навео је Крстић.

Он је додао да је тада убијен пуковник Миро Сокић, а да је касније чуо да је погинула и Амела Зуко или Шуко, која је радила у рачунарском центру. Крстић је рекао и да му се чини да је преминуо и доктор који је возио санитет.

Он је испричао да су одведени у полицију, а потом у спортску салу ФИС-а, гдје их је затворено стотињак.

– Улазиле су разне особе, појединици, беретке, изводили су – навео је свједок, додајући да су тражили добровољце из Србије и да су једног Зорана, који је био рођен у Нишу а одрастао у Сарајеву, изобличили.

Крстић је свједочио да је отишао за Лукавицу када је дошао Унпрофоров генерал /Луис/ Мекензи.

Свједок Крстић је рекао и да је прије повлачења колоне био напад на Дом ЈНА и да је јединица из Касарне „Маршал Тито“ кренула да их брани.

На питања адвоката Лејле Човић, свједок је навео да је та јединица упала у засједу код Скендерије и да су гађани зољама усљед чега је дошло до паљења возила.

Он је потврдио да му је познато да је горјела зграда Поште, али да не зна да ли ју је запалила ЈНА.

Крстић је рекао да није видио да је горјело још 30 виталних објеката у граду, као ни да је распоређена артиљерија око града.

Свједок је истакао да су их прије поласка колоне опоменули да не носе оружје како не би провоцирали.

Адвокат Јесенка Решидовић предочила му је исказ из 2011. године у којем је навео да му је пушка остала у камиону, на шта је Крстић одговорио да не зна за то, али да није имао оружје уз себе.

Браниоце је интересовао и „општи метеж“ којим је свједок описао понашање лица која су зауставила колону.

Свједок је рекао да је касније отишао у Бијељину и да је био ангажован као замјеник управника у логору „Батковић“. Он је рекао да му је било суђено у том предмету и да је на крају ослобођен.

На рочишту су се учесници изјаснили о приједлогу Вијећа за спајањем овог предмета с поступком против Керима Лучаревића, над којим је извршено медицинско вјештачење.

Тужилац Младен Вукојичић рекао је да је сагласан са спајањем и предложио да се, с обзиром да је вјештак констатовао да Лучаревић не може провести у судници дуже од сат времена, суђење одвија два дана узаступно.

Сви браниоци су се противили спајању, наводећи да би то утицало на ефикасно суђење.

Адвокат Човић је рекла да су од почетка суђења у октобру прошле године саслушана четири свједока и да би тим темпом суђење трајало више од десет година.

Вијеће ће накнадно донијети одлуку, а суђење Ганићу и другима биће настављено 19. јула.

Суд БиХ је у мају прошле године потврдио оптужницу Тужилаштва БиХ која терети Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хамида Бахту, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушину, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића и Махира Жишку да су починили ратне злочине у случају „Добровољачка“ против војника ЈНА.

Оптужени су да су у оквиру својих функција и овлаштења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно са подређенима, планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, под пратњом мировних снага УН.

Они се, такође, терете да нису спријечили убиства и рањавања војника и цивила, пропустили да казне извршиоце убистава и рањавања, мучили и нечовјечно поступали према заробљеним војницима, нису спријечили ни казнили извршиоце, као и помагали починиоцима након извршеног злочина.

Оптужница Тужилаштва БиХ односи се на догађаје од 3. маја 1992. године, а прикупљени су докази који се односе на страдање осам убијених жртава са утврђеним идентитетом, међу којима има и цивила и санитетског особља, рањавање 24 особе, заробљавање више десетина војника и цивила који су мучени и злостављани.

Суђење у овом предмету било је у прекиду од фебруара јер је један од оптужених био на лијечењу, речено је раније Срни из Суда БиХ и објашњено да по завршетка лијечења Суд очекује да му буде достављена медицинска документација да би се могло извршити вјештачење здравственог стања оптуженог и одлучити о приједлогу браниоца за раздвајање кривичног поступка.

У једном од најсложенијих предмета какав је суђење за злочине у „Добровољачкој“, Тужилаштво БиХ најавило је саслушање 277 свједока, док је одбрана најавила саслушање више свједока од Тужилаштва.

Извор: РТРС

Републички центар можете пратити на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.