Свједок Тужилаштва БиХ испричала је данас на суђењу за злочине на подручју Коњица, које је настављено послије скоро годину дана, како је војска са ознакама ХОС-а напала српско село Брадина и убила мјештане код сеоске цркве.
На суђењу Есаду Рамићу и осталима, свједок Гордана Батинић је испричала да је у Брадини живјела са оцем, мајком и братом, да је 25. маја 1992. почео напад, односно пуцњава и гранатирање, те се она са осталим мјештанима сакрила у подруме кућа.
„Тада је дошла војска, имали су црне униформе са ознакама Хрватских одбрамбених снага, извели нас на улицу у тражили злато и новац“, испричала је Батинићева.
Она је додала да су ту одвојили мушкарце од жена и дјеце, да је њен отац страдао јер су га тјерали да се попење на војни камион, приликом чега га је војник ударио и сломио му кук, наводећи да су их одвезли према Коњицу.
Свједокиња је рекла да је са женама остала група младића, међу којима су били Васо и Весо Влајчић, Слободан Живак и његов брат Велимир, које је војска одвела до цркве и убила.
„Нисмо смјели гледати, али крајем ока сам виђела како су попадали након рафала“, описала је свједокиња, преноси Бирн.
Потом су, додала је, жене и дјецу одвели у школу у Брадини, одакле су их послије пет дана пустили кућама, а на путу кући је код цркве вијела ископану велику јаму и много лешева.
Она је навела да је њен отац био заточен у логору „Челебићи“ 120 дана и да, када је пуштен, није могао ходати ни говорити.
Марко Драганић је на позив Тужилаштва БиХ посвједочио да је из Коњица крајем априла отишао код родитеља у село Брђани у којем 10. маја 1992. почиње пуцњава, када се већи број мјештана одлучио отићи у Брадину, па и његова породица, а он је дошао 13. маја.
На дан напада на Брадину, 25. маја 1992. године, свједок се сакрио у шуми, те са десетак мјештана прешао у Брђане, а потом су 15. јуна добили позив да дођу у Подорашац на игралиште да дају изјаву.
„Ту су нас испитали и ухапсили. Одвели су нас у логор жЧелебићиж“, рекао је свједок, те додао да су их у логору подијелили у групе по седам затвореника и смјестили у шахтове, а након четири до пет сати их одвели у хангар.
Послије тога је, каже, услиједило прозивање, испитивање и премлаћивање заточеника. „Након испитивања, мени и још једном је наређено да изнесемо тијело Пере Мркајића из амбуланте“, рекао је свједок.
За злочине почињене у Коњицу оптужени су Есад Рамић, Омер Борић, Шефик Никшић, Аднан Аликадић, Митко Пиркић, Реџо Балић, Хамед Лукомирак, Сафаудин Ћосић, Мухамед Цакић, Исмет Хебибовић, Енес Јахић и Жељко Шимуновић.
На терет им је стављено да су од маја 1992. до маја 1993, у оквиру широког и систематичног напада на српско цивилно становништво на подручју Коњица, починили прогон – убиствима, силовањем, затварањем, мучењима и другим нечовјечним ђелима.
Према оптужници, они су били на командним функцијама и припадници Општинског штаба Територијалне одбране у Коњицу, Диверзантско-извиђачког одреда „Акрепи“, полиције и стражари у логору „Челебићи“.
С њима је био оптужен и Сенадин Чибо али је, како је рекла предсједавајућа Вијећа Енида Хаџиомеровић, због смрти поступак против њега обустављен.
Суђење се наставља 24. маја.
