БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО – Иако су починиоци познати стотине предмета, који се односе на ратне злочине, још нису добили епилог у правосудним институцијама у БиХ, а имајући у виду досадашње опструкције, проток времена и недоступност свједока све је мање наде да ће сви одговарати за почињена недјела током посљедњег рата.

Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) БиХ усвојио је недавно на сједници извјештај о процесуирању предмета ратних злочина пред тужилаштвима и судовима у БиХ од јануара до краја децембра 2022. године. Према подацима које је „Глас Српске“ добио из ВСТС-а, број неријешених предмета у којима је познат починилац је 395, од чега је 231 у фази истраге.

-У фази главног претреса број неријешених предмета пред Судом БиХ је 69 предмета, а пред кантоналним, окружним и судовима Брчко дистрикта БиХ 34 предмета – речено је у ВСТС-у, гдје су додали и да је у периоду од 2014. до 2022. године тужилачком одлуком ријешено 1.774 предмета против више од 5.000 лица, односно од десет до 40 правоснажних пресуда на годишњем нивоу.

На питање на који злочин се односи предмет који је најдуже у процедури рјешавања, немају прецизан одговор.

-Правна квалификација предмета не мора нужно одговарати објективној сложености предмета, ни свим релевантним околностима које утичу да траје краће или дуже. На примјер, предмети гдје оптужени није доступан генерално региструју најдуже трајање судског поступка или фазе тужилачке истраге, независно од тежине дјела и околности које предмет чине више или мање сложеним – кажу у ВСТС-у.

Наводећи да су почев од 2003. године судови у БиХ донијели више од 500 правоснажних пресуда у предметима ратних злочина, истакли су да, према подацима закључно с крајем прошле године, правосудни систем региструје оквирно 35 одсто предмета у којима су осумњичени/оптужени недоступни.

-Недоступност представља процесну препреку за даље кривично гоњење – закључили су у том савјету.

Осим на тромост и опструкције на правосудним адресама БиХ, из Српске већ мјесецима упозоравају да ове године и Ревидирана стратегија за рјешавање предмета ратних злочина истиче. Стратегија је, након двогодишње блокаде Бошњака, усвојена у септембру 2020. године, у чему су учествовали и представници ЕУ. Усаглашено је да ће, између осталог, Министарство правде БиХ у року од 30 дана доставити одлуку о формирању надзорног тијела за праћење њеног спровођења, али иако је било покушаја да буде именовано, до тога још није дошло јер су се Бошњаци противили кадровима предложеним у име Српске.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Виктор Нуждић је, подсјећајући да још није формирано надзорно тијело, за „Глас“ поручио да не могу ни знати са сигурношћу у којој су фази поступка неријешени предмети.

-Имајући у виду број предмета који су рјешавани током године и поредећи их с подацима ВСТС-а, уколико динамика остане иста, неће моћи бити ријешени сви. Вријеме пролази, биолошки нестају и свједоци и извршиоци, а највећи број неријешених предмета тиче се злочина у којима су страдали Срби, тако да се бојим да спори темпо и опструкције воде ка томе да ће многи остати некажњени – рекао је Нуждић.

Према информацијама, одлука о формирању надзорног тијела могла би да буде на дневном реду неке од наредних сједница Савјета министара, али су, како је истакао, незахвалне било какве проћене, имајући у виду досадашња искуства и опструкције од стране бошњачких представника.

Првобитном стратегијом за рад на предметима ратних злочина, усвојеном у 2008, било је предвиђено да на нивоу БиХ буду процесуирани најсложенији предмети у року од седам година, а остали пребаце на ентитете и заврше до 2023. године.

Без одговора

ВСТС БиХ је почетком фебруара номиновао своје чланове у састав Надзорног тијела за праћење спровођења Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина, а нове приједлоге упутила је и Српска. Из Министарства правде БиХ ни данима након послатих питања нису стигли одговори о томе које су институције и кога предложиле, када ће поново Савјету министара БиХ упутити приједлог састава тог тијела те да ли разматрају усвајање нове стратегије или евентуално само продужење рокова за рјешавање предмета ратних злочина.

Извор: Вечерње новости

Републички центар можете пратити на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.