Чланови републичких организација породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила и других организација проистеклих из одбрамбено-ослободилачког рата данас су на протесту испред правосудних институција БиХ у Сарајеву исказали незадовољство њиховим радом у процесуирању ратних злочина почињених над Србима, те најавили нове протесте све док правда не буде задовољена.

Организовано, у три аутобуса, чланови породица дошли су из свих крајева Републике Српске како би поручили да од правде неће одустати.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је да су породице незадовољне радом и Суда и Тужилаштва БиХ, а посебно Одјељења за ратне злочине.

„Многе жене овдје су учесници у процесима против злочинаца гдје су људи ослобађани“, рекла је Рајилићева и додала да су многе жене данас дошле на протесте из западно-крајишких општина у којима су почињени страшни злочини, а за које нико није процесуиран.

Рајилићева је рекла да се не нада да ће правда бити задовољена уколико правосудне институције буду радиле као и до сада.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребреница Бранимир Којић рекао је да је Суд БиХ све осим суда јер у њему већ годинама осуђују само Србе.

„Нама, Србима, је забрањено и да уђемо у круг Суда. Сабијени смо данас овдје као у тор, као што су и наши заробљеници били затварани у логорима“, истакао је Којић и додао да Срби у Сарајеву немају никаква права.

Он је подсјетио да је прије неколико дана у предмету „Јосиповић“ неколико Срба ослобођено, али да нико не помиње да су људи којима се судило у том предмету шест година малтретирани долазећи на суђења.

„Шест година су мучени како би им се нашло било шта. Да су некоме једну заноктицу откинули добили би 40 година робије. Овај суд покушава да изиграва историчаре. Историју ће да пишу историчари, а судије нека суде“, поручио је Којић.

Он је подсјетио на судбину Слађане Трифуновић, Брана Вучетића, Милојке Бибић и Цветка Ристића којима су цијеле породице убијене у Подрињу у једном дану.

„Нико није одговаро за то. Насер Орић је ослобођен… Можда га овај суд није осудио, али Божији хоће“, рекао је Којић и најавио да ће протести испред правосудних институција бити поново организовани, све док правда не буде задовољена.

Директор Центра за истраживање рата и ратних злочина Милорад Којић рекао је да је данас дошао да пружи подршку жртвама и њиховим породицама због неправде која се чини у правосудним институцијама БиХ.

„Шта год да се достави као доказ није довољно да злочинци буду процесуирани, а и они који су процесуирани дате су им минималне казне“, рекао је Којић.

Он је рекао да то није добра порука народима који живе на овим просторима, те да ће протести бити организовани поново.

„Истину ћемо доказати сви ми заједно. Свједочанства о злочинима су дата и постоје у архивама званичних институција Републике Српске, а нека од њих су и публикована“, рекао је Којић и поручио да историју неће писати Суд БиХ који је смјештен у казамату у којем су Срби премлаћивани.

Међу окупљеним данас је била Радушка Павловић из Возуће, која је у рату изгубила и сина и мужа. Мужа је сахранила, а сина још није нашла.

Она је данас у руци носила слику на којој је одсјечена глава њеног сина и још двојице његових другова.

„Заробљен је жив и везан је. Док сам жива да ми је да га сахраним. Нећу ни ја дуго“, рекла је Радушка.

Веселко Пејић из Возуће тражи оца Милоша који је погинуо бранећи кућни праг.

„У Возући се десио велики ратни злочин над невиним људима, који су само бранили огњиште. Мене не занима политика, само ме интересује да нађем свог оца. Ко ће од нас дочекати правду, нико“, рекао је Пејић.

Породицама погинулих и заробљених бораца и несталих цивила данас није било дозвољено да уђу у круг правосудних институција БиХ, па су мирно и достојанствено своје незадовољство исказали стојећи на улици.

Нису дозволили да буду испровоцирани од Бошњака којем је полиција дозволила да уђе у круг правосудних институција, а који је на све начине покушавао да их испровоцира.