У укупној структури осуђених пред судовима у Хрватској свега је 3,1 одсто процесуираних припадника хрватских снага, док су сви остали Срби и припадници ЈНА, изјавио је данас у Београду предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац.
Штрбац је, на промоцији књиге „Процесуирање ратних злочина почињених током рата у Хрватској 1991–1995. године – преглед и анализа“, рекао да су његови сарадници и он обрадили 3.706 имена процесуираних, од којих је већи број гоњен пред хрватским судовима.
Он је додао да је обухваћено и 117 људи процесуираних пред српским судовима, од којих су 54 Хрвати, а остало Срби.
Према његовим ријечима, књигом су обухваћени и осуђени у процесима у Црној Гори, један Бошњак осуђен у Сарајеву, те 22 лица процесуирана пред Хашким трибуналом.
– Међу њима је седам Хрвата, од којих нико није осуђен и 15 Срба који су сви осуђени или су умрли чекајући пресуде – навео је Штрбац.
Штрбац сматра да је књига значајна и због тога што људи који су ратовали у Републици Српској Крајини могу да виде да ли су процесуирани у Хрватској.
У то је, како је истакао, могао да се увјери и Јован Цвијетић из Вировитице, који је ових дана ухапшен у Грчкој према потјерници Хрватске, само да је позвао „Веритас“ и питао да ли је на списку процесуираних.
На промоцији у Дому Војске о књизи су, осим аутора, говорили историчари Милан Гулић и Жељко Вујадиновић, те адвокат Душан Братић.
Гулић сматра да је књига Штрпца и „Веритаса“ важна јер представља „убојито свједочанство о тешком времену“.
– Историја неће моћи да заобиђе ову књигу, која ће трајати и бити кориштена. Ова књига је круна рада Штрпца и његових сарадника, који су се прихватили одговорног посла и на једном мјесту сакупили изузетно значајне податке – рекао је Гулић.
Вујадиновић је истакао да иза књиге стоји огроман напор њених аутора, јер нико не може ни да замисли колико је времена потребно да се дође до аутентичних докумената и да се толики подаци прикупе, обраде и систематизују.
Братић је оцијенио да књига „Веритаса“ и Штрпца има национални значај и да ауторима треба одати посебно признање зато што су радили посао којим је држава требала да се бави.
