У насељу Жутица у општини Милићи данас је служен парастос за осам цивила које су прије 29 година на свиреп начин убиле муслиманске снаге.
Муслиманске снаге су на 21. маја 1991. године пресреле камион којим су се превозили радници предузећа „Боксит“ и мјештани села Подравање и из засједе убили осморо цивила, међу њима и двије жене, а неколико људи спасило се бијегом у шуму.

На мјесту страдања представници општинских власти, локалне Борачке организације и чланови породица убијених, положили су цвијеће и прислужили свијеће.

Члан предсједништва општинске борачке организације Младен Голић изјавио је новинарима да се ускоро навршава три деценије од масакра, а да још нико није одговарао за овај злочин.

„На овом мјесту су настрадали наши суграђани који су обилазили своје породице, почевши од Милића па до насеља Подравање, нису имали задатке у вези са борбеним дејствима. То су недужни људи на звјерски и мучки начин убијени. Ми ћемо наставити са својим активностима и посјећивањима свих стратишта, када су у питању случајеви како на подручју Жутице тако и на свим другим мјестима“, изјавио је Голић.

Начелник Милића Марко Савић изјавио је новинарима да се данас сјећају настрадалих и траже правду за те људе и њихове породице, којима губитак нико не може надокнадити, али би било праведно да Тужилаштво БиХ отвори процес да се види ко су ти људи који су одговорни за овај злочин.

„То би допринијело процесу помирења, истјеривања правде за све злочине који су се десили јер нереално је очекивати да може доћи до нормализације односа и помирења у самом тренутку међу људима на овом подручју“, изјавио је Савић.

Он је додао да породице и даље осјећају бол и неправду јер нико није одговарао за овај злочин.

Савић је подсјетио да се непосредно након овог догађаја, десио још један злочин када су злочинци пресрели возаче Боксита и убили их.

„Свима онима који се надају да ће вријеме донијети заборав можемо рећи да сигурно неће и да ћемо и убудуће опомињати на ово, и тражити правду. Захтијевамо да људи који су одговорни за ове злочине буду процесуирани“, додао је Савић.

Драгану Ковачевићу на Жутици је погинуо брат Миленко. „И данас су бол и туга исти као и у протеклих 29 година, и никада нестати неће док смо живи“, изјавио је новинарима Ковачевић.

Према његовим ријечима, жалосно је да они који су ово починили још нису дошли пред лице правде.

Десимиру Лазаревићу настрадао је осамнаестогодишњи син Мићо, ни крив ни дужан у цвијету младости.

„За све ове године ухваћен је само један човјек, и њега је суд ослободио, нису имали доказе. Шта рећи за суд који оптужује само Србе“, изјавио је Лазаревић.

Парастос страдалима служили су свештеници Љубиша Вујичић и Душко Глигић.

Након рата, на мјесту злочина подигнута је спомен-плоча која је недуго потом оштећена и срушена. Плоча је, захваљујући Борачкој организацији, Организацији породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, те општинских власти, враћена на мјесто да свједочи о страшном злочину.

За злочин у Жутици 2010. године процесуиран је мјештанин Јусуф Ахметовић, који је ослобођен кривице због, како је одлучио Суд БиХ, недостатка доказа.

На данашњи дан, 21. Маја 1992. године убијени су Слободан Зечић /26/, Миленко Ковачевић /32/, Обренија Илић /34/, Мићо Лазаревић /18/, Миљана Обрадовић /54/, Недељко Кандић /38/, Младен Петковић /40/ и Војислав Шарац /72/