Бура која се у јавности дигла због одликовања које је Зоран Милановић у Дервенти уручио припадницима 103. бригаде ХВО још се не стишава, а власт и опозиција у Српској „ломе копља“ око тога да ли хрватског предсједника треба прогласити непожељном особом или не.

Скандалозни поступак предсједника Хрватске, подсјећамо, изазвао је и најоштрије осуде представника удружења српских жртава рата и борачких организација.

Оне су истакле да је 103. бригада ХВО, којој је Милановић уручио одликовање, одговорна за стравичне злочине почињене над Србима у Дервенти.

Судећи према доказима и документима који су објелодањени у публикацији „Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата“, коју је објавио Републички Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, злодјела припадника „одликоване“ 103. бригаде ХВО над Србима тог краја тешко су разумљива нормалном људском уму.

У „Атласу злочина“ тако се, између осталог, наводи да су злочини над Србима у Дервенти почели још у марту 1992. године, кад су хрватске снаге прешле ријеку Саву и ушле на територију те општине. Већ 4. априла нападнуто је српско село Костреш, удаљено пет километара од Дервенте. Један број мјештана тог села одмах је убијен, дио је протјеран, а остали су одведени у логоре у Дервенти.

Након што је Војска Републике Српске пробојем коридора ослободила Дервенту, широм општине пронађене су масовне гробнице у које су хрватски „бојовници“ бацали убијене српске цивиле. У Кострешу је пронађена масовна гробница са тијелима 11 убијених српских цивила, а убијани су углавном жене и старци. Међу жртвама пронађено је седам жена и четири мушкарца, а најстарија жртва, Анђа Стринић, имала је 74 године.

Такође, хрватске снаге у Кострешу су минирале и уништиле православну цркву.

У нападу на дервентско насеље Чардак, који је трајао од 23. до 27. априла 1992, припадници 103. бригаде ХВО, које је недавно усред Дервенте одликовао хрватски предсједник, „прославили“ су се још стравичнијим злочинима. За тих пет дана Милановићеви „јунаци“ у Чардаку су убили 38 српских цивила, међу којима је било жена и дјеце. Најстарија жртва, Ранко Ђураш, имао је 70 година, док је најмлађи убијени, Горан Живковић, имао само 15 година. У логоре у Дервенти одведено је 46 Срба из Чардака, од којих су тамо многи мучени и убијени на најзвјерскији начин.

У Чардаку је, такође, пронађена масовна гробница са тијелима 19 убијених српских цивила, чија су тијела набацана једна на друге. Одликовани „бојовници“ 103. бригаде ХВО искоријенили су и читаве породице Живковић и Зорић из села Гаковац.

За злочине почињене над Србима у Кострешу и Чардаку до данас није подигнута ниједна оптужница пред правосудним институцијама БиХ. За злочине који су почињени над Србима у логорима у Дервенти, Суд БиХ потврдио је оптужнице против пет лица. Изречене су четири правоснажне пресуде, док је један предмет пренесен на Окружни суд у Добоју.

Највећу казну добила је Азра Башић, злогласна мучитељка и убица заробљених Срба у Дервенти, којој је изречена затворска казна у трајању од 14 година.