У Мркоњић Граду обиљежено је 26 година од отварања масовне гробнице из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског борца и цивила, који су убијени у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО-а 1995. године.

Тим поводом служен је парастос а бројне делегације положиле су вијенце код спомен-обиљежја у православном гробљу.

Изасланик предсједника Републике Српске Слободан Жупљанин рекао је новинарима да данашњим поменом Република и српски народ још једном исказују своје поштовање за жртву коју су дали невино страдали борци и цивили за слободу, очување и стварање Републике.

Он је нагласио да починиоци овог страшног злочина још увијек нису приведени правди и да још није подигнута ниједна оптужница за оне који су учинили ово монструзоно дјело.

„То показује однос у БиХ, када нас сваким даном увјеравају да не постоји равноправност и једнак приступ, да постоји разликовање жртве и да једино српска жртва нема право на поштовање и на процесуирање оних који су то починили“, истакао је Жупљанин.

Он додао да такав приступ постоји и из једног дијела међународне заједнице јер не врши никакав притисак на оне који требају да процесуирају овакве злочине и не захтијева да правда буде подједнако доступна за све.

„Овакве монструзне злочине не смијемо заборавити и Република Српска, српски народ и сви друштвени фактори у Српској морају учинити све да се такве ствари не понове и упорно позивамо да на миран, цивиливан начин рјешавамо све проблеме који постоје овдје у БиХ“, истакао је Жупљанин.

Милан Торбица из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске каже да су се данас окупили да одају почаст жртвама страдалим у окупацији 13 западнокрајишких општина, нагласивши да је највеће жртве поднио Мркоњић Град гдје је из једне гробнице ексхумирано 181 тијело и још 176 тијела из осталих мањих гробница.

„То су били мучки убијене жртве, што је показала обдукција, а нажалост правде још увијек нема. Анализирајући ко је то починио, није ни чудо што нема правде. Живимо са тим народима у једној републици и можемо слободно рећи да је пола републике против тога, што доказује Тужилаштво БиХ које за 26 година није покренуло оптужницу“, каже Торбица.

Позвао је цјелокупни српски народ да буде јединствен и јак и да јача Републику Српску и њене институције.

„Правда моћника је селективна и никада није ишла у сусрет православном и српском народу. Зато је нама ово опомена да будемо јединствени и да будемо у заједништву да се никада више не десе овакви случајеви“, истакао је Торбица.

Синиша Симикић из Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина и тражења несталих лица подсјетио је да је Републички центар у свом пројекту Попис жртава српског народа у одбрамбено-отаџбинском рату евидентирао 2.214 српских цивила и припадника војске и МУП-а Српске који су смртно страдали у временском интервалу љето-јесен 1995. године у 13 заподнокрајишких општина.

„Агресију, односно окупацију тих општина извршиле су здружене снаге Петог корпуса тзакозване Армије БиХ, припадници Хрватског вијећа одбране и регуларне Хрватске војске које су махом на ова подручја дошли из Сплита и били су под директном командом Анте Готовине“, наводи Симикић.

Он каже да су Срби, који су се вратили на овај простор послије потписивања Дејтонског споразума, затекли стравичне призоре.

„Затекли су стравичне призоре, баш овдје, на овај дан, прије 26 година. Обдукцију пронађених лешева радио је сада покојни патолог Зоран Станковић из чијих записника се види да су људе махом убијани тупим предметом у главу и да су свирепо мучени и убијени“, подсјетио је Симикић.

Породице жртава су разочаране и губе полако наду да ће правда једног дана стићи. Љиљана Перић, која је у мркоњићкој масовној гробници пронашла стрица и брата, каже да је срамотно што још нико није одговарао за почињена злодјела.

„Стриц и брат су масакрирани и пронађени су у масовној гробници, док ми је отац погинуо од ватреног оружја. Изглед ада смо криви само зато што смо Срби“, рекла је Перићева.

Током агресије оружаних снага Хрватске и Петог корпуса такозване Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске у септембру и октобру 1995. године са вјековних огњишта протјерано је више од 120.000 Срба.

Убијено је 1.646 људи, а још 420 цивила и војника води се као нестало.

Током офанзиве на српски етнички чист простор дошло је до огромних разарања и људских жртава. Само у Мркоњић Граду утврђена је материјална штета од 680 милиона КМ.

Након што је Република Српска поново преузела подручје општине Мркоњић Град, у православном гробљу пронађена је масовна гробница са 181 тијелом звјерски убијених Срба.

Међу њима је био 81 цивил, од којих 10 жена, 97 бораца Војске Републике Српске и три припадника Министарства унутрашњих послова, а у мањим гробницама на подручју ове општине пронађено је још 176 тијела.

Отварање масовне гробнице и ексхумација почели су 1. априла 1996. године