Нико у овом моменту не зна када се може очекивати почетак суђења Ејупу Ганићу, те преосталој деветорици оптужених за злочине у Добровољачкој улици у Сарајеву, који је био заказан за 21. септембар, али је одгођен.
У Суду БиХ су за „Независне новине“ потврдили да још није одређен нови термин рочишта, а рамена слијежу и у Тужилаштву БиХ.
„Тужилаштво БиХ је спремно за почетак суђења и извођење доказа у предмету Ејуп Ганић и други, а динамика заказивања рочишта је искључиво у надлежности Суда БиХ“, рекли су за „Независне новине“ из Тужилаштва БиХ.
Из Суда БиХ су нам рекли да је рочиште које је било заказано за 21. септембар у предмету „Ејуп Ганић и други“ отказано због суспензије једног члана Судског вијећа.
„Према информацијама којима Суд БиХ тренутно располаже, одлука Дисциплинске комисије Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ није правоснажна, те из тог разлога још није одређен нови термин рочишта“, рекли су за „Независне новине“ из Суда БиХ.
У питању је, по доступним информацијама, суспензија судије Далиле Бурзић, члана Судског вијећа у предмету „Ганић и други“, а у овој тракавици, односно процесу на који се чека деценијама, највише и даље испаштају чланови породица жртава, јер се правда и не назире.
Из Српске поручују да Ганић има подршку политике из Сарајева, због чега од бх. правосуђа не очекују правично суђење.
„Од судства и тужилаштва не очекујем ништа. То суђење ће бити фарса, највјероватније ће ту бити ослобађајућа пресуда или пресуда која неће значити ништа ни Ганићу ни нама. На овај начин Суд нам је послао врло лошу поруку“, рекао је за „Независне новине“ Вељко Лазић, предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила.
Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих, наглашава да је што прије потребно ријешити процедуралне перипетије у овом предмету.
„Наравно да имамо страх због сталног одгађања, као што је то случај у предмету ‘Дудаковић’. То у значајној мјери може да нанесе штету самом поступку. Потребно је да што прије почне суђење, те да има много бржи континуитет него што је то случај са суђењима за која се рочишта одржавају једном седмично, како би се предмет што прије довео у фазу првостепене пресуде“, рекао је Којић за „Независне новине“.
Подсјетимо, поред Ганића, у оптужници су имена још деветорице некадашњих војних и полицијских функционера за злочине у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године у Сарајеву. Оптужница терети и Заима Бацковића, Хамида Бахту, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушину, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића, те Махира Жишку.
Браниоци су, подсјетимо, утврдили да је најмање 10 свједока преминуло, а тужилац је најавио да ће, између осталог, и због ове чињенице редуковати списак свједока.
Адвокаткиња Лејла Човић, која брани Ганића, изјавила је након статусне конференције да би суђење могло трајати најмање три до четири године.