Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је Срни да је пресуда суда у Београду бившем припаднику такозване Армије БиХ Осману Османовићу за злочине у Брчком заснована на правди и правним стандардима, као и да је њега одавно требало да процесуира правосуђе БиХ.

Којић је навео да Србија није ни требала да процесуира Османовића, већ да је то одавно требало да учини правосуђе БиХ.

– Када се донесе једна одлука која је у складу са правним стандардима и када било ко други процесуира, а касније и изрекне пресуду било којем Бошњаку, одмах у Федерацији БиХ наступају фрустрације, незадовољства, неоправдана објашњења, као и глупи изговори како се у овом конкретном случају нарушавају односи Србије и БиХ – рекао је Којић.

Поводом реаговања бошњачких политичара, међу којима је и Шефик Џаферовић, на осуђујућу пресуду суда у Београду Османовићу, Којић је упитао да ли они могу икада да свате да су људи из њиховог народа починили најстрашније злочине над српским народом у БиХ?

– Најгоре од свега тога је да неко ко је и те како по командној одговорности одговоран за одсијецање српских глава на Озрену даје себи за право да на такав начин коментарише односе БиХ и Србије – рекао је Којић поводом изјаве Џаферовића да пресуда Османовићу представља „срамотан удар на правду и да ће оставити тешке посљедице на односе БиХ и Србије“.

Којић је навео да је постало неиздрживо живјети у оваквој државној заједници као што је БиХ, у којој Бошњаци сматрају да су само они жртва и да нису чинили злочине и у којој они праве једну врсту индоктринације будућих генерација кроз измјене у уџбеницима у којима желе на лажи да граде односе у БиХ.

– У БиХ се не могу градити односи на лажи. Можемо градити односе на једнакости грађана пред законом на правди, правичности, а никако на спровођењу силе према српском народу и негирањем свега онога што је дошло из Републике Српске и Србије – закључио је Којић.

Одјељење за ратне злочине Вишег суда у Београду осудило је на пет година затвора бившег припадника такозване Армије БиХ Османа Османовића због ратног злочина над српским цивилима и заробљеним припадницима Војске Републике Српске 1992. године у логору Расадник у Горњем Рахићу на подручју Брчког.