Иницијатива Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица о измјени Закона о кривичном поступку БиХ, којом би се скратио процес чекања на понављање поступка у правоснажним предметима због лажног свједочења, ни након четири године није добила свој епилог.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Милорад Којић, каже за Српскаинфо да постоји много правоснажних пресуда у којима су одређене особе осуђене због давања лажног исказа свједока, иако немају никаве везе са тим дешавањима. По важећем закону, да би се поступак против њих поновио прво се мора утврдити кривична одговорност особа које су дале лажну изјаву, што се у пракси не дешава, па самим тим особе које су неправедно осуђене немају могућност да се жале и доживе правду.

Из тог разлога је овај Центар, како појашњава Којић, још прије четири године упутио иницијативу о измјени Закона о кривичном поступку БиХ свим српским представницима у Парламент БиХ, али до данас нису добили повратну информацију да ли ће и када она бити уврштена на дневни ред парламента.

Имамо случајеве да особе признају да су дале лажни исказ, да ли под притиском тужиоца или неког другог, и да су свјесне да су недужног човјека послале у затвор. Такав случај смо, на примјер, имали у предмету “Душан Јанковић”, гдје су свједоци признали да “нису баш тачно дали исказ”. То је све овјерено код надлежне службе, али да би се поновио поступак у случају “Душан Јанковић” прво мора да се утврди кривична одговорност особа које су давале лажни исказ – појашњава Којић.

Додаје да њихов приједлог о измјени Закона о кривичном поступку БиХ управо треба да скрати овај процес и да се омогући да се поступак понови а да се не чека да се прво процесуирају они који су дали лажни исказ.

Другим ријечима, како појашњава Којић, особа која је дала лажни исказ, а на основу којег је утврђена наводна одговорност осуђеног, требала би дати своју изјаву о признању лажног исказа која ће бити овјерена код надлежног органа и то би онда био довољан доказ да поступак буде поновљен. Он додаје да у пракси још нису имали ниједан поступак који је кривично проведен да би се дошло до понављања поступка.

– То значи да особама које су осуђене на основу лажног свједочења нису остављене никакве могућности да понове поступак и да не буду у затвору за нешто зашто нису одговорни – истиче Којић.

Према његовим ријечима, њихов приједлог измјена Закона о кривичном поступку БиХ не иду у правцу да се не може отворити кривични поступак због лажног свједочења, већ у правцу могућности понављања поступка не чекајући да се претходно заврши кривични поступак због лажног свједочења.