САРАЈЕВО – На суђењу бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ /АБиХ/ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће, свједок одбране Фадил Имамовић рекао је да одред „Ел муџахедин“ није хтио да му преда ратне заробљенике у јулу 1995. године.

Имамовић, који је био помоћник команданта за безбједност 35. дивизије АБиХ, рекао је да припадници овог одреда, за разлику од других јединица, нису слали информације о ратним заробљеницима ни у акцији на Возућу у септембру 1995. године.

Он је објаснио да су правила прописивала да ратни заробљеници буду предавани најближем органу безбједности, који би их даље просљеђивао све до Центра за прихват Трећег корпуса у Зеници.

Имамовић је испричао да је за вријеме борбених дејстава у јулу 1995. случајно сазнао да страни борци држе заробљенике у селу Ливаде, те да је отишао да их види у малу кућу, гдје га је „невољно“ пустио војник након консултација преко мотороле.

Имамовић је рекао да је у кући видио групу људи, за које се испоставило да су припадници радног вода из Прњавора, који су били бошњачке националности, као и три припадника Војске Републике Српске.

Свједок је рекао да је атмосфера била напета и да је војник ишао за њим, али да је успио да узме основне податке о заробљеницима прије него што се појавио човјек за кога мисли да је био Абу Мали.

Према његовим ријечима, он се љутито обраћао војнику, те махао рукама према њему. Иако нису говорили исти језик, свједок је рекао да је тражио да води заробљенике, али да је грубо одбијен и изгуран из куће.

Имамовић је рекао да се вратио у команду Дивизије у Возући и сачинио службену забиљешку, преноси Бирн.

Бранилац Нермин Мулалић предочио му је информацију органа безбједности 35. дивизије, за коју је свједок рекао да претпоставља да су је сачинили референти по његовој забиљешци. Негирао је одређене наводе из информације, као што је број заробљених.

Предочени су и акти којима орган безбједности Трећег корпуса о овоме обавјештава Управу војне безбједности, као и одговор Управе, која налаже обављање разговора са заробљеним.

Имамовић је рекао да се не сјећа да су му прослијеђене упуте Управе и да му није позната судбина заробљеника.

На питање шта би урадио да је имао информације о нечовјечном поступању према заробљеницима, свједок је одговорио да би обавијестио орган безбједности Трећег корпуса, са евентуалним приједлогом мјера.

У септембру 1995. године, навео је свједок, покренута је акција „Фарз“ на Возући, у којој је учествовао велики број јединица. Он је потврдио да је добијао информације о мањим групама заробљених, који су довођени у Војну полицију.

Он је напоменуо да из одреда „Ел муџахедин“ нису добијали информације о заробљеним.

Имамовић је објаснио како се одвијала комуникација са безбједњацима у нижим јединицама, као и са претпостављеним у органу безбједности Трећег корпуса. Међутим, како је навео, комуникацију са одредом „Ел муџахедин“ није успио остварити нити добити податке о њиховом бројном стању, командном кадру, организационој структури и слично.

Он је рекао да су представници страних бораца у ријетким приликама били на реферисању код команданта 35. дивизије приликом припрема за борбена дејства.

„И поред храбрости и вјештине, био је неприхватљив начин на који су радили. Никад нисмо били сигурни да ли ће кренути у акцију и да ли ће то учинити онако како је планирано“, рекао је Имамовић.

Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред „Ел муџахедин“, није ништа предузео да спријечи злочин припадника тог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Према оптужници, припадници одреда су од 11. до 29. септембра 1995. убили 52 заробљена српска цивила и војника.

Свједока ће тужилац унакрсно испитати у наставку суђења 6. новембра.