Пред Апелационим вијећем Суда БиХ данас је почело обновљено суђење некадашњем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину, оптуженом да није спријечио злочине припадника одреда „Ел муџахедин“ над Србима на подручју Возуће и Завидовића.
Суђење је почело репродукцијом исказа свједока Тужилаштва БиХ Фадила Хасанагића, бившег команданта 35. дивизије Трећег корпуса, који је током свједочења у првостепеном поступку пред Судом БиХ потврдио наводе оптужнице да су припадници одреда „Ел муџахедин“ били у сталном контакту с Махмуљином, извршавали његова наређења и о својим потезима директно га извјештавали.
„Нека наређења су се доносила на основу процјене команданта Трећег корпуса Сакиба Махмуљина, а нека на основу моје процјене. Моја лична наређења нису извршавали припадници одреда Ел муџахедин“, рекао је Хасанагић.
Он је нагласио да је Махмуљин знао за злочине над заробљеним српским војницима и цивилима у рејону Возуће, али да ништа није предузео да злочинце спријечи или казни.
Хасанагић је, између осталог, признао да је и он као командант дивизије прије злочина од надређеног Махмуљина тражио да због мањка људства муџахедине задржи у рејону Возуће, али да их је Махмуљин писаним актом, не само задржао, већ управо њему потчинио.
„Муџахедини су само фиктивно били потчињени 35. дивизији, јер моје наредбе нити су слушали, нити су ми подносили извјештаје“, истакао је Хасанагић, те додао да од муџахедина није добијао ни оперативне податке и евиденцију.
Хасанагић је навео да је о злочинима муџахедина Махмуљин и усмено и писано био обавијештен, чак и од свог помоћника за обавјештајне послове Едина Хусића који је службеном забиљешком од 15. септембра 1995. године Махмуљину „препоручио“ да се изврше „провјере“ у логору муџахедина.
На питање тужиоца да ли је Махмуљин имао контролу над одредом „Ел муџахедин“, Хасанагић је одговорио потврдно.
„Сигурно је имао контролу над њима и онда када су били подчињени мени“, рекао је Хасанагић.
Он је додао да је јединица била у ланцу командовања и руковођења, да је постојала одлука о њеном формирању и да су имали већу логистичку подршку од других јединица.
Хасанагић је истакао да је Махмуљин могао да спријечи муџахедине у злочину, те да је у ланцу командовања једини за то имао и инструменте.
„Муџахедини су искључиво слушали наредбе команданта Трећег корпуса и он је могао спријечити њихове злочине“, напоменуо је Хасанагић.
Он је навео да је једном приликом било заробљено више од 50 војника Војске Републике Српске и три жене које су отели муџахедини, о чему је обавијестио Махмуљина.
Хасанагић је рекао да је од одређених старјешина сазнао да заробљенике злостављају и убијају, да је Махмуљин о томе обавијештен, али да ништа није предузето.
Када је Хасанагић војним полицајцима наредио да оду на лице мјеста, муџахедини им нису дали да уђу тамо гдје су били заробљеници.
Он је додао да су на основу наредбе команданта Главног штаба такозване Армије БиХ Расима Делића неки од припадника одреда „Ел муџахедин“ похваљивани и да је и та чињеница доказ да су били у ланцу командовања и руковођења.
Хасанагић је испричао и детаље посјете тадашњег команданта Главног штаба Расима Делића, предсједавајућег тадашњег Предсједништва Алије Изетбеговића и Махмуљина 35. дивизији у Завидовићима гдје је, како је навео, госте упознао са стањем у зони одговорности дивизије.
Хасанагић је додао да му је тада Махмуљин након рапорта рекао да напусти мјесто смотре.
„Тада сам се јадно осјећао и био сам непожељан, јер разговор са највишим врхом могу да обављају муџахедини. Ниједан извјештај одреда Ел муџахедин нисам добио. Највише руководство се састало са њима и симптоматично је да се појављује командант одреда. Свакодневно се појављују слике са састанка са њима и оне све говоре“, закључио је Хасанагић.
Он је истакао да је и Делић потврдио да је одред „Ел муџахедин“ био у саставу армије којом је командовао, да је о томе обавијестио и команданта Нато и да је за ту јединицу рекао да је „једна од најбољих јединица која ради и на учвршћивању вјере на овим просторима“.
Суд БиХ је 22. јануара првостепеном пресудом осудио Махмуљина на јединствену казну од 10 година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
Првостепено вијеће је закључило да су, у оквиру операције „Фарз“, у септембру 1995. припадници одреда „Ел Муџахедин“ отели заробљенике и цивиле од Петог батаљона и одвели их у логор „13. километар“, гдје су 52 заробљеника убили ватреним и хладним оружјем.
Вијеће је утврдило да је Махмуљин боравио у зони дејстава у вријеме операције „Прољеће 95“, те да је одржавао састанке са представницима одреда.
Вијеће је након доказа Тужилаштва ван разумне сумње утврдило да је оптужени починио кривично дјело за које се терети, а имајући у виду да је инкриминисано дјело почињено 1995. године, казна је изречена по Кривичном закону СФРЈ.
Апелационо вијеће Суда БиХ поништило је првостепену пресуду и одредило ново суђење које је почело 30. новембра жалбеним поступком на којем су изнесени приједлози Тужилаштва и одбране.
Тужилаштво се жалило на висину изречене казне Махмуљину за убиства заробљених припадника Војске Републике Српске и нечовјечно поступање према заробљеницима, цивилима и рањеницима у првостепеном поступку, док се одбрана жалила по свим основама, укључујући битне повреде кривичног поступка, те погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање.
И Тужилаштво и одбрана предложили су репродуковање више доказа, али је вијеће процијенило да је неопходно поново саслушати исказе осам свједока, пет по приједлогу Тужилаштва и три које је предложила одбрана.
Наставак суђења заказан је за 13. децембар када ће бити репродуковано унакрсно испитивање Хасанагића.
