Ратном члану Предсједништва РБиХ Ејупу Ганићу требало је за ратне злочине у “Добровољачкој” судити у Београду, а не у Сарајеву, али је то опструисао и онемогућио некадашњи државни тужилац за ратне злочине Србије, Владимир Вукчевић.

Истакао је ово за “Глас Српске” београдски адвокат Душан Братић осврћући се на недавни потез Тужилаштва БиХ да крајем прошлог мјесеца, а скоро четири године од формирања овог предмета, коначно и званично подигне оптужницу за злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву, а који се десио 3. маја 1992. године. Подсјећања ради, тада су припадници “Зелених беретки”, “Патриотске лиге” и Територијалне одбране тзв. Републике БиХ напали колону ЈНА и убили 42 припадника ЈНА. Заробљено је и 207 припадника ЈНА, 71 је рањен, а деветорица заробљених су убијена. За овај злочин Тужилаштво БиХ је као најодговорније прогласило десет особа, а на списку, поред Ганића, нашли су се и Заим Бацковић, Хамид Бахто, Хасан Ефендић, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб, Исмет Дахић и Махир Жишко.

– Да је било права и правде Ганићу је требало судити у Београду. Не треба заборавити да према свим међународним законима и конвенцијама свака земља има право да трага и сама суди извршиоцима тешких дела против човечности без обзира на њихово држављанство и место извршења дела. Али то се, нажалост, није десило због Вукчевића и још неких. Присетимо се 2010. године када је по потерници Србије Ганић ухапшен у Лондону. Британски судија за екстрадицију тада је тражио од Србије да се достави и Споразум ЈНА и друге зараћене стране о мирном повлачењу на основу којег је и формиран маршевски положај колоне, али то Тужилаштво, на чијем челу се тада налазио Вукчевић, није урадило – наводи Братић, додајући како је након другог рочишта за изручење, британски судија одбио захтјев уз опаску да је српско тужилаштво некомпетентно.

Братић подсјећа да је након пензионисања Вукчевић од Управног одбора Адвокатске коморе тражио упис у Именик адвоката, али је његов захтјев тада одбијен.

– Вукчевић је на овој седници одговарао на низ питања, па тако и оних шкакљивих у вези поменуте субверзије. Њега је то тада избацило из такта, а из доступних записника са ове сједнице може се видјети како је он рекао: “Немојте то мене да питате, питајте Бориса Тадића, њега је око овог случаја звао министар иностраних послова Турске” – каже Братић.

Сматра како је овај двојац на тај начин пљунуо у лице мајкама, очевима, браћи и сестрама убијених и преживјелим жртвама, али и злочинцима омогућио да за сада избјегну било какву правичну казну.

– То и такво тужилаштво ништа није урадило по питању српских жртава. Присетимо се само и случаја око Горана Петронијевића који је својевремено био принуђен да напусти Окружни суд јер се усудио да суди против Тонија Блера, Весли Кларка и других за низ ратних злочина почињених током агресије на Србију. Некима то није одговарало – каже Братић.

Тајне службе

Братић каже и како је рад овог тужилаштва, али и цјелокупног правосуђа додатно компромитован и након што су медији открили како је хрватска тајна служба “премрежила” Суд за ратне злочине. Како је рекао, поједини медији су објавили, а позивајући се на документа до којих су дошли, да је ова тајна служба све доскора имала најмање двоје судија који су били високо позиционирани у српском судству и да их је “на вези” држао Бранимир Главаш. Откривено је и како је те блиске односе имао и један истражни судија за ратне злочине, али и да је отац једног замјеника тужиоца за ратне злочине био резидент италијанске тајне обавјештајне службе.