Мишљења смо да се процес тражења несталих Срба може убрзати уколико дође до реформе Института за нестале на нивоу БиХ, поручује за РТ Балкан директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Незадовољство породица српских жртава је оправдано, с обзиром на резултате који су постигнути од оснивања Института за нестале на нивоу БиХ, а који се односе на тражење српских жртава, указује за РТ Балкан директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица (РЦИРЗ) Виктор Нуждић.

О злочинима над Србима само у Сарајеву сведочи најмање 214 казамата, које је мапирао РЦИРЗ као места на којима су Срби били заточени, мучени и убијани.

„Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, односно Одeљења за тражење несталих лица, са списка несталих из Републике Српске још се трага за посмртним остацима 1.646 лица. Истовремено, у три спомен-костурнице у Српској, налазе се посмртни остаци 578 лица која још нису идентификована“, каже наш саговорник.

Нуждић инсистира да питање тражења несталих лица, ма које они националности били, мора бити, прe свега, хумано питање.

„Не можемо замислити бол породица које ни након три деценије немају место где би барем могли да прислуже свеће и достојанствено ожале страдале сроднике. Управо зато, стално апелујемо да мора да се престане са политизацијом овог процеса“, истиче он.

Чињеница је да је након формирања Института за нестале на нивоу БиХ дошло до застоја у процесу тражења несталих са списка Републике Српске.

„Од формирања овог института, кршени су прописи којима је ова област регулисана. Они се односе, пре свега, на формирање и дужину трајања мандата управљачке структуре института. Нажалост, ситуација се ни до данас није променила набоље, с обзиром на то да нема договора на који начин је потребно реформисати институт“, наводи Нуждић и додаје:

„Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица ће увек бити на страни породица и подржати сваку њихову иницијативу. Они су најпозванији да о томе говоре. Мишљења смо да се процес тражења несталих може убрзати уколико дође до реформе института, те да свој задатак почне обављати у складу са Законом о несталим лицима и осталим подзаконским актима, без било каквих импровизација, поготово када је у питању управљачка структура института“, поручује саговорник РТ Балкан.

Како каже, већ је превише времена прошло и нико нема право да овај хумани процес одуговлачи и политизује.

„Сви морамо да будемо свесни да је процес тражења несталих везан за територију целе БиХ, те да је зато потребно да што пре дође до договора“, указује Нуждић.

Напомиње да се од самог почетка примене ДНК анализе, о целом процесу недовољно знало, да он није довољно добро појашњен широј јавности.

„Зато имамо ситуацију да су сумње породица, превасходно српских, у том смислу и оправдане. Наиме, приликом идентификација ДНК анализом, долазило је до апсурдних ситуација да, годинама након што су пронађени посмртни остаци и узети узорци крви од породица, није долазило до поклапања узорака. У неким случајевима дешавало се и то да напрасно дође до поклапања узорака“, открива наш саговорник.

За овакве случајеве никада нису добили логична објашњења.

„Наравно, нико не жели да омаловажи улогу Међународне комисије за нестале (ИЦМП), али, истовремено, мишљења сам да је већа транспарентност њиховог рада могла да доведе до већег поверења. Такође, ИЦМП је годинама активно учествовао у избору управљачке структуре института, те је давао безрезервну подршку његовом раду, иако српске породице нису криле своје незадовољство односом према српским жртвама, односно малим бројем пронађених и идентификованих. Посебну забринутост породица српских жртава представљало је и измештање канцеларије ИЦМП из Тузле у Хаг из разлога јер породице на овај начин немају било какав увид шта се десило са крвним узорцима које су дали, као ни било какву повратну информацију шта се дешава са процесом идентификације“, закључује Нуждић.