Custom Linkovi

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић сматра да најава протеста бошњачких удружења због обиљежавања годишњице егзодуса и великог српског страдања на озренско-возућком ратишту 10. септембра, представља поруку да Бошњаци не желе помирење и суживот, већ да остваре ратне циљеве.

„Да ли је ово порука суживота и помирења у БиХ? Како да живимо у БиХ када Бошњаци не желе да уваже српску жртву, те да признају српској мајци страдање њеног дјетета“, рекао је Којић Срни.

БАЊАЛУКА, 6. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Књига „Атлас злочина над српским народом 1992. године“, која ће бити промовисана на Међународном сајму књиге у Бањалуци, представља трајни документ који треба да буде судска пресуда злочинима почињеним над Србима 1992. године, изјавио је директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

Он сматра да међународна заједница треба да реагује и осуди овакво понашање Бошњака, али да ћути као и увијек зато што су, како је рекао, саучесници у злочину над Србима.

Којић пита да ли бошњачка удружења намјеравају да организују протест против српске мајке која је сахранила обезглављено дијете у Стогу у масовној гробници са 21 тијелом, од којих је 17 било без главе.

„Да ли је то порука Бошњака и бошњачких удружења да Србима не дају да обиљеже мјесто гдје су брутално убијани као народ и одакле је слата порука свим Србима шта их чека. Ове злочине починили су припадници такозавне `Армије БиХ, односно припадници одреда `Ел муџахедин` који су били у њеном саставу“, рекао је Којић.

БАЊАЛУКА, 6. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Књига „Атлас злочина над српским народом 1992. године“, која ће бити промовисана на Међународном сајму књиге у Бањалуци, представља трајни документ који треба да буде судска пресуда злочинима почињеним над Србима 1992. године, изјавио је директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

Он је истакао да у БиХ и данас постоје људи који обављају одговорне функције, који су за те злочине додијељивали држављанства припадницима одреда „Ел муџахедин“, о чему постоје документи.

Према његовим ријечима, Бошњаци у ФБиХ, за разлику од Републике Српске, не дозвољавају постављање спомен-плоче на мјесту страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

„Они нама не дозвољавају да дођемо на мјесто гдје се десило страдање, а када смо и ишли на обиљежавање више од 2.000 униформисаних полицајаца нас је штитило јер је њихова процјена била да је безбједност учесника угрожена“, подсјетио је Којић.

Предсједник Завичајног удружења Завидовићана са сједиштем у Добоју Зоран Благојевић рекао је јуче Срни да су бошњачка удружења позвала суграђане преко друштвених мрежа на дефиле аутомобилима са ратним заставама такозване Армије БиХ 10. септембра, што сматра још једном првокацијом у низу коју надлежни у Завидовићима треба да спријече.

У оквиру обиљежавања 27 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини ријеке Криваје и са јужног дијела Озрена, 10. септембра биће одржан Марш „Стазом егзодуса“ у организацији Завичајног удружења Завидовићана из Добоја.

Марш „Стазама егзодуса“ почеће у 8.00 часова у Тумарама на Озрену послије литургије у Цркви Свете Тројице. Стаза којом ће се кретати учесници марша дуга је 22 километра, а завршиће се у насељу Стог код Возуће у општини Завидовићи.