Беспризорна пропаганда према којој су Срби у протеклом грађанском рату у БиХ били једини злочинци добила је нови, морбидни наставак у тобоже документарном филму под називом “Сарајево сафари”.

У том “документарцу”, којег потписује словеначки режисер Миран Зупанич, а који би требало да јавности буде представљен на предстојећем фестивалу документарног филма, који ће од 9. до 13. септембра бити одржан у Сарајеву, главна тема је “лов на људе”, који је, како тврди аутор, за богате стране туристе, а под покровитељством Војске Републике Српске, био организован на цивилно становништво тог града!

Лов на људе
Иако аутор филма, према властитом признању, нема ниједан конкретан доказ или релевантно свједочење да се нешто тако, потпуно незамисливо нормалном људском уму, икад догодило, “Сарајево сафари” је у федералној јавности и медијима већ представљен као филм који се “не смије пропустити”.

У току опсаде Сарајева било је допуштено богатим странцима, који су платили одређену надокнаду, да са српских положаја пуцају на људе у слободном дијелу града. Жртве су били цивили, који су се у том тренутку нашли у снајперу тих окрутних странаца. Београд је тада имао нормалне авионске везе с иностранством, а даље је постојао специјалан логистички аранжман. Један извор каже да су их из Београда возили хеликоптером Војске Југославије до Пала, према другом су их транспортовали цестама. Виши по рангу, моћнији и богатији су вјероватно имали удобније услове за путовање до Сарајева – тврди аутор филма.

Он, између осталог, признаје да је тај, како га назива, феномен, “био и још увијек остаје овијен велом тајне”, да је информацију о наводном туристичком лову на Сарајлије чуо тек прије три године, те да нема ниједан доказ да је било ко из војног или политичког врха Републике Српске учествовао у томе. Међутим, Зупанич у изјавама за федералне медије не одустаје од болесне тезе да се лов на људе заиста догодио.

– Странци су плаћали велике своте новца, али нико ми није знао рећи колико конкретно је то било. Један свједок тврди да су тарифе биле више ако су погодили дијете. Тај исти свједок, који је и сам био више пута присутан на том лову на људске главе, каже да се највише пуцало из рејона Грбавице – тврди Зупанич.

Наставак пропаганде
Коментаришући за Српскаинфо најављену пројекцију такозваног документарца, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Милорад Којић, каже да је јасно да се ту ради о „болесној измишљотини и да њен аутор треба да се лијечи“.

– Ако нешто зна само један човјек, онда зна само један. Ако знају двојица, онда зна 11, ако знају тројица, онда зна 111… И онда се више од двије и по деценије од окончања рата у БиХ појави тај назови режисер са болесном измишљотином и каже да је био потребан читав ланац оних који су нудили те, како је рекао, ловачке аранжмане. Дакле, то је патолошка измишљотина болесног човјека, кога је мени жао и који треба да се лијечи. То је стварно болесно – истиче Којић.

Предсједник Регионалног одбора Борачке организације Републике Српске за Сарајевско-романијску регију, Жељко Лалић, за Српскаинфо каже да је само болесном или крајње поквареном уму могло да падне на памет да је Војска Републике Српске организовала лов на људе за некакве богате стране манијаке.

– Чак и да се ради о филму научне фантастике, а не наводном документарцу, таква идеја била би више него морбидна и болесна. Ко су људи који су организовали тај сафари? Има ли ту иједно конкретно име и презиме, функција, положај? Гдје се они сада налазе? Знамо шта су западна пропаганда и лажи о нама говорили за вријеме рата, али ово је превише одвратно чак и за тадашње вријеме, а камоли скоро 30 година од завршетка рата – каже Лалић.

Додаје и да би словеначки режисер, ако заиста тражи страшну причу, могао да направи истинит документарац о страдању сарајевских Срба.

– За тако нешто не треба му никаква фикција или умјетничка слобода. Довољно је само да узме свједочења конкретних људи, који ће именом и презименом свједочити о ужасима сарајевских логора за Србе, о одвођењу из станова мирних српских цивила, стараца, жена и дјеце, којима се послије губи сваки траг. Ако је за вријеме рата у Сарајеву постојао лов на људе, онда је то био лов на Србе, чија је једина кривица била управо то што су Срби – поручује Лалић.

Терор над Србима
Иначе, у обимном извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995, на чијем челу се налазио Рафаел Израели, а који је објављен у априлу прошле године, између осталог се наводи да је у том граду од стране бошњачких војних и паравојних снага убијено око 3.000 српских цивила, нестало њих 800, а да до данас није позната судбина 260 Срба.

– На хиљаде људи било је заточено без јасног повода, а затвореници су претрпјели најтеже насиље, искључиво због своје националности. Двије трећине убијених и рањених Срба није имало везе с ратним дејствима – наводи се у извјештају.

У истом документу такође се истиче да је терор над сарајевским Србима имао подршку владајућих структура у том граду.

– У провођењу злочиначке кампање против сарајевских Срба, СДА је регрутовала и наоружавала припаднике организованог криминала, осуђенике, силоватеље и наркомане који су, захваљујући амнестији, пуштани из затвора. Један од специфичних аспеката кампање терора било је стварање огромне мреже приватних затвора у којима су почињена најгора злодјела – наводи се у извјештају Независне међународне комисије.