На празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, 19. децембра 1992. године, који је и крсна слава многих мјештана, добро наоружане и бројне муслиманске снаге напале су подручје Јошанице.

Напад су започели у вријеме када је већина мјештана дочекивала госте или била за славском трпезом.

Жртве су убијали на веома свиреп начин, често хладним оружјем. Међу убијеним је била 21 жена, као и троје дјеце млађе од 11 година.

Најмлађа жртва је двогодишња Данка Тановић, а убијени су и седмогодишњи Дражен и његова десетогодишња сестра Драгана.

Најстарија жртва у овом покољу био је деведесетогодишњи старац Раде Пљеваљчић.

Једном мјештанину тада су моторном тестером одсјекли главу, а многе жртве су спаљене и изгорјеле у својим кућама.

“На тијелу моје сестре Јеле сам видио три убода ножем у стомак и врат, а зет Миладин Вишњић је од стопала до појаса, сјечен ножевима и преклан. Једној дјевојчици је разбијена глава, већина осталих мјештана заклана, а мало ко је страдао од метка. Сва њихова тијела су након масакра донијета у фочанску болницу гдје сам радио на хируршком одјељењу и све то фотографисао. Чувам те фотографије, као документ за Суд, али суђење се не одржава”, испричао је Славко Ђорђевић, сада болничар у пензији.

Окружно јавно тужилаштво у Требињу је до 2012. године водило истрагу о овом злочину, али и поред бројних свједочења преживјелих није подигнута ниједна оптужница.

Након тога случај је предат Тужилаштву БиХ из којег су поручивали да је овај злочин један од приоритета, али и поред тога још нико није одговарао за масакр у Јошаници.

Навршило се 29 година од масакра над Србима у фочанском селу Јошаница и његовим засеоцима, када су припадници такозване Армије БиХ на Никољдан 1992. године за неколико сати убили 56 становника српске националности, а за тај злочин ни данас нема оптужница.