У Босни и Херцеговини се у овом моменту, према верификованим пријавама, трага за 7.628 несталих особа, потврђено је јуче „Независним новинама“ из Института за нестала лица БиХ.

„Број несталих је порастао у односу на прошлу годину с обзиром на то да је још у току процес верификације, односно провјере свих пријава несталих особа које су запримљене у Институту, а процес верификације не прати процес идентификације“, појаснили су из Института.

Према доступним информацијама, више од 20 одсто несталих жртава протеклог рата још није нашло смирај. У Приједлогу програма рада Института за идућу годину признаје се да значајан број жртава још није пронађен, као и да пред Институтом и даље стоји велики посао.

Пожалио се Институт да постоје и ризици са којима су се сусретали у свом досадашњем раду, па и током ове године, као што су недостатак релевантних информација о локацијама масовних и појединачних гробница.

„За значајан број ексхумираних тијела у мртвачницама и спомен-костурницама постоје изоловани ДНК профили који немају подударање са ДНК крвних узорака сродника несталих особа, што указује на то да значајан број жртава или нема блиске сроднике, или, ако их има, они нису дали узорке крви, или су у питању грешке у класичним идентификацијама, или се ради о особама које немају статус несталих“, истиче се у овом документу.

Осим тога, како напомињу, неадекватни су и простори за смјештај и чување ексхумираних тијела или скелетних остатака, смјештених у 12 мртвачница и спомен-костурница у БиХ, који нису уређени на јединствен начин. Израчунали су у Институту и колико им новца треба за рад у идућој години, с тим што су напоменули да није искључено да ће тражити још.

„На основу захтјева за додјелу средстава из буџета за 2022. годину, за рад Института неопходно је у буџету институција БиХ обезбиједити 3.002.000 КМ. Тај износ средстава се може сматрати минимумом за несметан рад Института. Уколико се укаже потреба, Институт ће се обратити Савјету министара БиХ за додатна средства“, навели су из Института за нестала лица БиХ.

Док из Института за нестала лица БиХ кажу да и 26 година након окончања ратних дешавања настављају да улажу значајне напоре у рјешавање питања несталих особа у протеклом рату, у Српској нису задовољни резултатима рада Института.

„Када је у питању рад Института, очигледно је да они те милионе троше на тражење Бошњака у потпуности, што говоре и подаци и породице несталих – да тијела несталих Срба нису у фокусу Института, те да ту постоји јасна дискриминација“, рекао је за „Независне новине“ Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, те додао да се још трага за 1.652 Србина.

Брине га, додао је, то што неки српски кадрови у Институту дефинитивно остају инертни на такву ситуацију, односно није видљива њихова борба да се на терену више ради на тражењу несталих лица српске националности.

„У том смислу, ако говоримо о плану рада и очекивањима за сљедећу годину, нажалост, ја то кажем и породицама, у оваквој констелацији односа и раду самог Института, не видим никакве шансе за било каквим напретком када је у питању тражење несталих српске националности“, навео је Којић.

Из Института су нам јуче потврдили да су од почетка ове године до краја септембра ексхумирани посмртни остаци 70 жртава, док је идентификована 71 жртва протеклог рата.

„Највећи проблем Институту за нестале особе БиХ представља недостатак тачних информација о могућим локацијама гробница жртава за којима се још трага. Свједоци почињених злочина су одабрали да ћуте, а многи од њих и одлазе са овог свијета. Управо због тога процес потраге за несталим особама ушао је у најтежу фазу. Преостали су најтежи случајеви ратних злочина за рјешавање“, истичу из Института.

Извор: Независне новине