Чињеница је да постоји застој у тражењу несталих лица у БиХ, посебно српске националности и очигледно је да је намјера Федерације БиХ да се не дају информације и што је још горе сакривају, изјавио је директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила Милорад Којић.

– Ради се тромо, споро и чињеница је да је тешко доћи до информација о локацијама и да су многе локације измјештене, али још постоје одговори гдје су нестали и ако постоји жеља и воља, може се значајан број открити – рекао је за Којић за Независне новине.

Поред мањка информација, каже он, у овом тренутку проблем представља и то што су многе масовне гробнице измјештене јер нису ријетке ситуације да се дође до одређене информације, крене у ископ и види да је ту недавно копано и да се тијела ту не налазе.

– Нажалост и то показује да постоје одговори гдје су нестали. Када питамо гдје су сарајевски Срби, довољно је да нам радници Комуналног предузећа `Рад` из тог периода кажу гдје су одвозили тијела која су купили по улици, а која су ту данима лежала – рекао је Којић.

Он је навео да би дио рјешења могао бити у реформи управљачке структуре Института за нестала лица БиХ и успостављање централне евиденције у пуном капацитету, те отварање архива земаља у региону, па чак и архиве УН.

БиХ и 25 година након завршетка рата још трага за 7.547 несталих, од којих је 1.654 Срба.

Међународни дан несталих лица биће обиљежен сутра, а у централној евиденцији несталих БиХ, у тренутку када је она објављена, налазило се 34.965 имена, односно толико је било пријављено несталих лица.