Код спомен-обиљежја на Дугој Њиви служен је парастос за погинуле српске борце у пробоју Коридора прије 28 година.
ретходно је поводом 28 година од пробоја коридора у манастиру на Дугој Њиви Свету архијерејску литургију служио Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије.
Након парастоса положени су вијенци на спомен-обиљежје за 413 српских бораца.
Вијенце су положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, министар енергетике и рударства Петар Ђокић.
Након парастоса, вијенце су положили и делегација Народне скупштине, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Милорад Којић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ и организације проистекле из протеклог рата.
Вијенце су положили и градоначелник Добоја Борис Јеринић, начелници општина Модрича Младен Крекић, Вукосавље Борислав Ракић, Брод Илија Јовичић.
Пробој коридора била је једна од најхуманијих битака у одбрамбено-отаџбинском рату, а њено обиљежавање организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.
Акција је почела након што су снаге ХВО-а, заузимањем Модриче, пресјекле копнени пут између западног дијела Српске и тадашње САО Крајине са источним дијелом Српске и Србијом.
Овом битком ослобођени су Модрича, Оџак, Дервента и Брод, а комплетна операција пробоја и обезбјеђивања Коридора завршена је 6. октобра 1992. године изласком српске војске на ријеку Саву на простору Брода.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Душко Милуновић рекао је раније да је ово била хумана битка у којој Српска није имала избора, јер је у окружењу било више од милион становника тадашње САО Крајине и овог дијела Српске.
Он је истакао да је ово била једина битка са офанзивним карактером коју је предузела Војска Републике Српске предузела у одбрамбено-отаџбинском рату, а да су све остале биле одбрамбене.
У пробоју коридора Војска Републике Српске ангажовала је Први крајишки и Источнобосански корпус, а биле су придодате јединице милиције САО Крајине, укупно 54.660 припадника, док су на супротној страни биле јединице ХВО-а и регуларне Хрватске војске, од 20.000 до 25.000 војника.
Милуновић је навео да омјер снага није одговарао војној тактици, односно ВРС није имала је енергичниом акцијом успјела да разбије непријатеља и ослободи подручје на правцу напада.
У тој операцији, нагласио је, погинуло је 879 припадника Војске и полиције Српске и припадника јединица САО Крајине док су припадници ХВО-а и Хрватске војске имали 1.261 погинулог.
О пробоју коридора снима се и документарно-играни филм „Коридор“ у копродукцији Радио-телевизије Србије, Радио-телевизије Републике Српске, Војнофилмског центра „Застава филм“, односно Министарства одбране Србије.
Радња филма започиње преласком хрватске војске преко Саве, а онда оним што је услиједило, формирањем логора, страдања Срба у Оџаку, Дервенти и погибији 32 војника из Војне поште Врање.
