За мајке 12 беба већ 28 година немају утјехе, иза њих је 28 година неправде свјетских моћника и свака је година све тежа, јер посматрају генерацију својих умрлих беба, а који су сада одрасли људи и питају се какво би њихово дијете данас било.

Рекла је то Жељка Тубић, секретар Удружења „12 беба“ и мајка, чији је син рођен 19. маја 1992. године и због недостатка кисеоника страдао неколико дана касније додавши да је прошло много година због чега сумња да ће овај злочин икада бити кажњен.

Обиљежавање 28 година од смрти беба у Клиничком центру у Бањалуци због недостатка кисеоника почело је данас у Бањалуци полагањем 12 ружа испред споменика 12 беба на бањалучком Новом гробљу и парастосом, а потом је положено цвијеће на Спомен-обиљежје „Живот“ у Бањалуци.

Руже су положиле мајке преминулих беба и представници Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, која је организатор овог обиљежавања.

– Шта помислити о свјетским моћницима који не дају кисеоник за недужно дијете. Замислите шта су онда ти нељуди у стању да ураде одраслим људима – рекла је Тубићева.

– Страдање 12 недужних беба  требало би да буде уврштено у уџбенике и да буде наук за будуће генерације о страхотама рата који нема милост ни за кога и о жртвама које су мајке тада поднијеле, поручила је- Тубићева.

Додала је да је прије три године било ријечи о томе да ће овај догађај бити уврштен у књиге и историјске читанке за основце, али да мисли да то још није урађено.

– Надам се да ће се у скорије вријеме и то десити, јер се мора знати шта се догодило на овим просторима – рекла је Тубићева.

Тубићева је истакла да полагање вијенаца на Спомен-обиљежје „Живот“ у Бањалуци, иако је ове године због ванредних околности организовано скромно, носи важну поруку – да 22. мај, дан када је умрла прва беба, никада не смије бити заборављен.

Она је истакла значај обиљежавања овог датума како би будуће генерације биле упућене у ратна дешавања и страдања недужних беба, које тада нису имале ни име, ни националност.

Она је навела да Удружење „12 беба“ од оснивања има подршку предсједника Српске, предсједника Владе и многобројних министарстава Српске, те изразила наду да ће власт наћи начин да ријеши статус мајки, за који се боре већ десет година.

Драгослава Јаћимовић из Дервенте рекла је да је њена беба рођена 3. јуна, те да је преминула 5. јуна 1992. године у Бањалуци.

– Данашњи дан, као и сваке године, врати ми сјећање на тај дан, када сам имала 19 година и нисам знала ни шта се дешава, ни како да се борим са тим. Хвала Богу, данас имам два сина, али овај губитак се увијек осјети и никада се не може ни пребољети ни заборавити – рекла је Јаћимовићева.

Јаћимовићева је изразила жаљење што обиљежавању овог датума не присуствује већи број грађана, јер је смрт ових беба била иницијална каписла за пробој коридора.

– Веома је важно да наше будуће генерације уче о овом догађају, јер ако могу да уче о историји других народа и земаља, требало би да се нађе мјеста и за овај догађај – рекла је Јаћимовићева.

Одлуком Савјета безбједности УН у мају и јуну 1992. године били су забрањени међународни летови, чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку, због чега је преминуло 12 тек рођених беба које су биле у инкубаторима.

Војска Републике Српске је након овог трагичног догађаја пробила коридор у Посавини и ослободила правац према граници са Србијом, који су до тада блокирале муслиманске и хрватске снаге.

Као датум обиљежавања овог догађаја узима се 22. мај, јер је на тај дан 1992. године, због недостака кисеоника, умрла прва од 12 беба, а остале су преминуле до 19. јуна те године.  Преживјелој Слађани Кобас, рођеној 18. јуна 1992. године, због недостатка кисеоника озбиљно је било нарушено здравље, па је имала трајно оштећење вида, мозга и плућа, а касније се безуспјешно борила са раком костију. Слађана је преминула 9. фебруара 2006. у 13. години.

Четрнаестој беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је посљедице за цијели живот.

Којић: Монографија „Шта су скривиле“ свједок хуманитарне катастрофе

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић истакао је значај монографије „Шта су скривиле“, јер садржи податке и свједочења о хуманитарној катастрофи – смрти 12 беба 1992. године.

Којић је навео да су у монографији, коју је Центар издао прошле године, налазе свједочења мајки 12 преминулих беба у бањалучком Клиничком центру и других судионика догађаја.

– О свему што су преживљавале у то вријеме говориле су, прије свих, мајке умрлих беба, па и оне чија прича до тада није била позната јавности – навео је Којић.

Према његовим ријечима, монографија је посебно значајна управо због аутентичних свједочења, како мајки умрлих беба, тако и других судионика догађаја који је, према многима, био својеврсни „окидач“ да Војска Републике Српске крене у акцију пробијања коридора кроз Посавину.

Којић је навео да је смрт 12 беба 1992. године један од догађаја из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата коме је Центар посветио посебну пажњу у свом раду.

– Свјесни значаја једне од најбриљантнијих и најважнијих акција Војске Републике Српске у протеклом рату, посебно смо поносни на чињеницу да је Центар, на неки начин, допринио томе да се прошле године започне са припремама за снимање документарно-играног филма о пробоју коридора, у копродукцији Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Републике Српске – навео је Којић.

Чубриловић: Смрт недужних бића – болна рана

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да је смрт недужних бића болна рана на срцима њихових мајки, породица и цијелог српског народа, која свједочи о злочину који се одиграо пред очима међународних моћника.

-Не дозволити допремање кисеоника како би се спасио живот беба је, у најмању руку, нехумана политичка одлука којом су казнили један народ. Страдање беба остаће вјечно и потресно сјећање у свијести Републике Српске- навео је Чубриловић у писаној изјави.

Чубриловић је изразио саосјећање са тугом мајки 12 умрлих беба, истичући да је само захваљујући одлучности и храбрости Војске Републике Српске пробијен коридор према Србији и кисеоник и медицинска помоћ је стигла у Републику Српска чиме су спасени бројни животи.

– Али, тужна и болна сјећања на смрт новорођенчади остаће заувијек у колективној свијести нашег народа – поручио је Чубриловић.