Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић оцјењује да документи Националног британског архива са којих је скинута ознака тајности, а који говоре о бившем високом представнику у БиХ Педију Ешдауну, указују на континуирану политику сатанизације Срба, без обзира на дешавања деведесетих година на овим просторима. Којић је оцијенио да је интересанто то што се у биографији некадашњег лидера Либералних демократа Педија Ешдауна наводи да је био припадник британске обавјештајне службе.

„Дакле, очигледно је да је имао задатак да, тада као парламентарац, сугерише тадашњем премијеру Велике Британије у вези са одређеним догађајима из 1992. и 1993. године у БиХ“, рекао је Којић за АТВ.

Према његовим ријечима, посебно забрињава то што један такав човјек, који се директно и отворено стављао на једну од зараћених страна, помињући често као „муслиманску државу“ оно што треба да настане од БиХ, касније постаје високи представник и „главни касапин Срба и онога што је била надлежност Републике Српске“.

„Свјетска јавност је пројектовала одређену политику у односу на Србе на Балкану, али посебно у односу на Србе у БиХ у дијелу који се односи на ратне злочине, што потврђује нашу тезу да они желе да кроз оптужнице и пресуде које су доношене и у Хашком трибуналу, али и у правосуђу БиХ, доведу у питање легитимитет Републике Српске у данашњем облику“, рекао је Којић.

Он сматра да писма у којима Ешдаун експлицитно наводи појам „муслиманска држава“ указују на то да је очигледно и данашња теза да тај пројекат буде створен, а он се може створити једино нестанком Републике Српске.

„То значи да смо и даље угрожени и да је политика која се сада води, када је ријеч о процесуирању предмета ратних злочина, усмјерена у том правцу“, рекао је Којић.

Он је истакао да ови документи указују на то да је била значајна и исправна одлуке Владе Републике Српске, коју је осудила међународна заједница, да формира комисије за истраживање ратних догађаја у Сребреници и Сарајеву, те да се путем ових комисија верификује оно што доказују страни документи.

Он је напоменуо да службеници Центра већ раде на проучавању докумената са званичних страница архива Велике Британије, али и других архива држава које су имале своју улогу у рату у БиХ.

Којић је подсјетио да је постигнут договор са Институтом за савремену историју из Србије да се заједничким снагама ради на истраживању, не само страних, него и домаћих архива, као и јавних докумената УН.

„Циљ нам је да на основу чињеница прикажемо домаћој, али и свјетској јавности, шта се овдје дешавало“, рекао је Којић.

Говорећи о раду комисија за Сребреницу и Сарајево, он је напоменуо да су оне независне и да нема увида у њихов рад.

„Какав год био коначан извјештај, ми треба да га прихватимо, јер су то комисије које чине експерти из различитих области и сигуран сам да се баве чињеницама“, рекао је Којић.

Некадашњи лидер Либералних демократа, касније високи представник у БиХ Педи Ешдаун у писмима упућеним тадашњем премијеру Велике Британије Џону Мејџору више пута је БиХ назвао „муслиманска домовина“.

У тим писмима Ешдаун није споменуо ниједан логор и затвор у којем су држани и убијани Срби, те је вршио притисак да Британија реагује због затвора, етничког чишћења и избјегличких кампова у Републици Српској, наводи се у документима Националног британског архива, са којих је скинута ознака тајности, а који су објављени прошле године као дио пакета који припадају кореспонденцији тадашњег премијера Мејџора под називом „Кореспонденција са лидером либералних демократа“.