Суд Босне и Херцеговине, у кривичном предмету против осумњичених Есада Рамића и др., због кривичног дјела злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка а), д), е), ф), г), х) и к) Кривичног закона Босне и Херцеговине у вези са чланом 180. став 1. истог закона, одлучујући о приједлогу Тужилаштва Босне и Херцеговине за одређивање мјере притвора, донио је дана 06.12.2017. године рјешење којим се дјелимично прихвата приједлог Тужилаштва БиХ па се према осумњиченим: Есаду Рамићу, Шефику Никшићу, Аднану Аликадићу, Митку Пиркићу, Реџи Балићу Хамеду Лукомираку, Исмету Хебибовићу, Алмиру Падаловићу, Сенадину Чиби, Агану Рамићу, одређује мјера притвора из разлога прописаних чланом 132. став 1. тачка б) ЗКП БиХ, односно постојања опасности да би боравком на слободи могли ометати кривични поступак утицајем на свједоке и међусобно један на другог.

Притвор према овом рјешењу може трајати најдуже мјесец дана, рачунајући од дана лишења слободе, односно до 04.01.2018. године, или до нове одлуке Суда. Приједлог за одређивање мјере притвора према овим осумњиченим, из разлога прописаних чланом 132. став 1. тачка д) ЗКП БиХ, одбијен је као неоснован.

Суд је разматрао приједлог одбране и могућност примјене блажих мјера осигурања несметаног вођења кривичног поступка, међутим није нашао да се у овом тренутку присуство осумњичених и онемогућавање њиховог контактирања са саслушаним и потенцијалним свједоцима и у том смислу омогућавања истим да неометано дају изјаву у истражном поступку, као и забрана међусобног контактирања осумњичених у овом предмету, може постићи само мјером притвора, те да нити једна друга, блажа мјера у овом случају и у овој фази поступка, не би била сврсисходна.
Одбијен је, као неоснован, приједлог Тужилаштва БиХ за одређивање мјере притвора према осумњиченим Сафаудину Ћосићу, Мухамед Цакићу и Сеаду Јусуфбеговићу који су пуштени на слободу. Када је ријеч о осумњиченим Сафаудину Ћосићу и Мухамеду Цакићу, Суд није нашао постојање основане сумње да су осумњичени починили кривична дјела које му се стављају на терет. Суд је размотрио и постојање основане сумње у односу на осумњиченог Сеада Јусуфбеговића и утврдио да у овом процесном тренутку, у односу на осумњиченог Сеада Јусуфбеговића, не постоји довољно доказа који би указали на интензитет основане сумње, неопходан за одређивање мјере притвора, због чега је приједлог Тужилаштва у том дијелу, одбијен као неоснован.

СУД БиХ, 06.12.2017.