БАЊАЛУКА, 26. ЈАНУАРА 2018, СРНА
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да Радна група за израду измјена и допуна Стратегије БиХ за рад на предметима ратних злочина до сада усагласила велики дио тог документа.

„Након што ентитетске и Влада Брчко дистрикта доставе позитивна мишљења на овај документ, Стратегија може ићи на усвајање у Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ“, рекао је Којић Срни.

Којић, који је у име Републике Српске прошле године именован за члана Радне групе, каже да је важно то што ће Влада Српске давати мишљење на Стратегију. 

„Осим тога, ја ћу одржати консултације, презентовати и тражити мишљење представника невладиних организација из одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске о Стратегији“, рекао је Којић. 

Он наглашава да је важно то што је Радна група успјела договорити да се уведе систем надзора и контроле, као и систем кажњавања за неспровођење стратешких циљева и мјера, као и препорука и упутстава надзорног тијела. 

„За неспровођење смјерница и упутстава надзорног тијела у складу са законом предвиђена је дисциплнинска мјера, што значи да ће надзорно тијело у којем ће бити по два представника из Републике Српске моћи за неспровођење стратешких циљева и мјера поднесу пријаву дисциплинском тужиоцу против поступајућих тужилаца или главног тужиоца“, појаснио је Којић. 

Он је подсјетио да у претходној Стратегији није био успостављен систем кажњавања, због чега се долазило у ситуацију да неспровођење стратешких циљева није подразумијевало никакве консеквенце по оне који нису спроводили Стратегију, а највише из Тужилаштва и Суда БиХ. 

Којић је рекао да су у Стратегији дефинисани критеријуми за оцјену сложености предмета постављени на начин да ће значајан дио мање сложених бити уступљени ентитетима на процесуирање, што до сада није био случај. 

„Од око 500 предмета који се тренутно налазе у Тужилаштву БиХ, према досадашњим процјенама, најмање 200 мање сложених биће уступљени ентитетима на процесуирање, док ће најсложенији предмети ратних злочина који остану у Тужилаштву БиХ бити приоритетни за рјешавање“, појаснио је Којић. 

Он каже да ће предмети „са највећим посљедицама“ против лица која су обављала високе политичке, војне или полицијске позиције имати приоритет у процесуирању у односу на друге предмете који остану у Тужилаштву БиХ. 

Рок за процесуирање најсложенијих предмета ратних злочина истекао још у децембру 2015. године. 

Савјет министара донио је прошле године одлуку о формирању Радне групе за израду измјена и допуна Стратегије БиХ за рад на предметима ратних злочина, са задатком да овај посао буде завршен до краја маја. 

У Радну групу именовани сз представници министарстава правде БиХ, Републике Српске и Федерације БиХ, Правосудне комисије Брчко дистрикта, Министарства безбједности БиХ, Високог судског и тужилачког савјета БиХ и Надзорног тијела за праћење спровођења Стратегије за рад на предметима ратних злочина. 

У БиХ је 2008. године усвојена Стратегија за рад на предметима ратних злочина чији је основни стратешки циљ процесуирање најсложенијих предмета ратних злочина у року од седам година, те процесуирање мање сложених предмета ратних злочина у року од 15 година.