Суд Босне и Херцеговине потврдио је дана, 30. јануара 2018. године оптужницу која оптужене: Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада Сикиру, Бењамина Сикиру, Хариса Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада Бешлију, Нусрета Бешлију, Мирзета Бешлију и Хамдију Спахића терети да су починили кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 173. став 1. тачке а), б), ц) и ф) Кривичног закона Босне и Херцеговине (КЗ БиХ), кривичног дјела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 175. став 1. тачка а) КЗ БиХ, кривичног дјела организовање групе људи и подстрекавање на учињење кривичних дјела геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина из члана 176. став 1. и 2. КЗ БиХ, те кривичног дјела повреде закона или обичаја рата из члана 179. став 1. и 2. тачка б) КЗ БиХ, све у вези са члановима 21., 29., 30., 31., 35., 176. став 1., 2. и 4., чланом 180. став 1., 247., 248. и 249. КЗ БиХ.

Оптужница терети оптужене да су за вријеме рата у Босни и Херцеговини и у току оружаног сукоба између Територијалне одбране РБиХ (ТО РБИХ), касније Армије Републике Босне и Херцеговине (Армије РБиХ) и Војске Српске Републике Босне и Херцеговине, касније Војске Републике Српске (ВРС), крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, као припадници ТО РБиХ и активног и резервног саства полиције МУП-а РБиХ, Џемал Хаџић у својству комаданта 1. одреда ТО Бреза (Одред „Сретно“) којим су били потчињени припадници I и II чете ТО Какањ, Теуфик Турдић у својству командира II чете ТО Какањ, која је била потчињена комаданту 1. одреда ТО Бреза (Одред „Сретно“), Џемал Смоло, у својству припадника 2. вода II чете ТО Какањ, Сенад Сикира у својству припадника 2. вода II чете ТО Какањ, Бењамин Сикира, у својству припадника 2. воде II чете ТО Какањ, Харис Сикира у својству припадника 2. воде II чете ТО Какањ, Енес Дурак у својству активног полициајца Илијаш, Станично одјељење полиције (С.О.П.) Љубина и руководиоца припадника активног и резервног састава СЈБ Илијаш, С.О.П. Љубина, Мирсад Бешлија у својству командира чете ТО Корита, која је припадала ТО Илијаш, Нусрет Бешлија у својству припадника ТО Илијаш, чете ТО Корита, Мирзет Бешлија у својству припадника ТО Илијаш, чете ТО Корита и Хамдија Спахић, у својству припадника СЈБ Илијаш, поступали противно правилима међународног хуманитарног права, кршећи одредбе Женевске конвенције (III) о поступању са ратним заробљеницима од 12.08.1949. године, Женевске конвенције (IV) о заштити цивилних лица за вријеме рата од 12.08.1949. године, Допунског протокола I уз Женевске конвенције од 12.08.1949. године о заштити жртава међународног оружаних сукоба, Додатног протокола II уз Женевске конвенције од 12.08.1949. године о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба и Правилника о законима и обичајима рата на копну који је саставни дио Конвенције о законима и обичајима рата на копну од 18.10.1907. године (IV Хашка конвенција), заједно са другим, њима познатим лицима, свјесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату, чији је план и циљ био намјерно лишавање живота (убиство) свих лица српске националности у селу Чемерно, без разликовања цивила и војника ВРС, укључујући и заробљене цивиле и припаднике ВРС који су положили оружје и прекомјерно и војним потребана неоправдано уништење њихове непокретне и покретне имовине (заједнички злочиначки циљ).

Суд БиХ, 02.02.2018.