У оквиру манифестације „Дани сјећања“ вечерас је у Бањалуци приказан
докуметарни филм „Дианина дјеца“, ауторке Слађане Зарић, у продукцији
Радио-телевизије Србије, који говори о Диани Будисављевић, која је за
вријеме Независне Државе Хрватске спасила између 7.000 и 12.000 српске
дјеце из усташког логора Јасеновац.
Слађана Зарић рекла је новинарима
да је вечерашња пројекција филма својеврсна претпремијера уочи
београдске премијере и да је то прича о великој хуманој жени, али
истовремено и прича о страшном страдању.
„Причамо о 20.000 убијене дјеце у Јасеновцу и тај број био би много већи да није било Будисављевићеве и њених сарадника који су избављали дјецу из Јасеновца и спасавали им живот“, навела је Зарићева.
Она је рекла да је филм сниман у Републици Српској, Србији, Аустрији, Хрватској, додајући да се говори о више од 7.000 дјеце која су остала жива захваљујући активностима Будисављевићеве и њених сарадника.
Директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске Милорад Којић рекао је да је Диана Будисављевић, захваљујући комунистичком систему, била гурнута у страну и да није било дозвољено причати о свим њеним дјелима.
„Она је према процјенама спасила између 7.000 и 12.000 дјеце из логора Јасеновац и то су комунисти приписали као своју заслугу. Овим филмом РТС је оживјела сјећање на Диану Будисављевић и у правом контексту приказала историјске чињенице“, нагласио је Којић.
Добрила Кукољ, једно од хиљада дјеце које је спасила Диана Будисављевић, рекла је да је имала 10 година када су је из њеног мјеста Међеђа код Козарске Дубице заједно са породицом усташе одвеле у Јасеновац, те да су од ње и мајке одмах раздвојили њеног оца и брата, које никада више није видјела.
Она је навела једно од многих злочина усташа којима је била свједок у том злогласном логору, а десио се приликом уласка у јасеновачки логор када је један од црнокошуљаша поред којих су пролазили узео дијете из наручја жене која је била испред ње, „набио га на сабљу и бацио псима, а мајка, која се баца на њега, завршила је тако кобно“.
Кукољева је испричала да је провела око три и по мјесеца на ливади ограђеној жицом, наводећи да није било воде, већ да су користили кишницу.
„Један дан купе нас да негдје одлазимо, а од своје мајке сам чула да нас воде неке жене које имају црвени крст. Ја сам тек касније дознала да је то била Диана“, рекла је Кукољева.
Она је додала да је била дата у породицу са четворо дјеце у селу
Торањ, гдје је отац те дјеце био Хрват, а његова жена Мађарица.
БАЊАЛУКА, 18. АПРИЛА