Данас се навршило 28 година од ратног злочина над 46 српских цивила у Сијековцу, код Брода, који су починиле регуларне оружане снаге из Хрватске и паравојне бошњачко-хрватске јединице из БиХ.
Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је Срни да ове године нема организованог обиљежавања с обзиром на актуелну епидемиолошку ситуацију.
– Према одлуци Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, а на основу закључка Владе Републике Српске од 10. марта у вези са епидемиолошком ситуацијом у Републици Српској, неће бити организованог обиљежавања – навео је Видић.
Према његовим ријечима, данас ће свештеник служити молитву уз ограничен број присутних, након чега ће делегација коју ће чинити начелник општине Брод Илија Јовичић и представници Борачке организација положити вијенце.
Видић је подсјетио да су чланови породица Мартић и Дујанић убијени 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан догодио се покољ у Сијековцу.
Он је истакао да је над Србима у Сијековцу почињен стравичан злочин, звјерски је убијено 46 цивила, углавном жена, дјеце и стараца.
Видић је рекао да је најмлађа жртва био дјечак од 17 година, а најстарија мушкарац од 77 година.
– За само сат времена убијено је деветоро Срба, међу којима највише из породица Милошевић и Зечевић. Најмлађа жртва био је Драго Милошевић /17/, а најстарија Васо Зечевић /77/. У Сијековцу је запаљено 15 кућа, као и Црква Свете великомученице Огњене Марије – рекао је Видић и позвао вјерни српски народ да код својих кућа или у храму прислуже свијеће за новосијековачке мученике.
Он је захвалио свима који су претходних година долазили на обиљежавање годишњица страдања Срба у Сијековцу, истичући да је ове године потребно придржавати се свих наредби и упутстава надлежних институција у вези са спречавањем ширења вируса корона.
Видић је навео да је март за Србе у Броду болан и веома тужан мјесец и да је 3. март у историји Брода уписан као дан када су Срби са подручја тадашње општине Босански Брод 1992. године били изложени отвореној агресији из Хрватске.
– Тог дана је из Славонског Брода преко моста у Брод прешао велики број добро наоружаних хрватских војника са тешким наоружањем. Напад на српско становништво почео је на главном путу Брод-Дервента, односно у Стадионској улици, када су хрватско-муслиманске војне снаге заједно са 108. бригадом Збора народне гарде заузеле центар града – указао је Видић.
Он је подсјетио да о преласку хрватске војске преко моста у Брод постоје сачувани видео-снимци који су уврштени у документарни филм „Од страдања до слободе Брода“.
Према изјавама и документима којима располаже Борачка организација Брод, 3. марта 1992. године у Босанском Броду одржан је састанак представника три народа, односно политичких вођа странака које су имале одборнике у локалној скупштини.
Циљ састанка био је да се смире тензије изазване спровођењем бошњачко-хрватског референдума, а тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Босански Брод Михајло Сријемац предложио је рјешење о смиривању напете ситуације.
По повратку кући, у 16.40 часова са подручја бродског насеља Махала, Сријемца су, пуцајући из ватреног оружја, ранили припадници хрватско-муслиманских паравојних јединица, потпомогнути снагама ХОС-а из Славонског Брода.
Преживјели свједоци тог времена описују да је настављено застрашивање локалног српског становништва физичким малтретирањем, пљачкама и одвођењем у логоре.
Напад на Брод 3. марта био је увод за најсвирепије злочине који су се тог мјесеца догодили на подручју ове општине.
