Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је данас у Бањалуци да ће од Тужилаштва БиХ бити затражена званична информација о томе да ли је настављена истрага у случају “Добровољачка улица”.

Којић је навео да ће бити упућен допис руководству Тужилаштва за организовање хитног састанка у вези са истрагом у овом предмету.
“Желимо детаљну информацију да ли је истрага настављена, у којем обиму и на које догађаје се односи. Постоји бојазан да се дио истраге води за догађаје за које нису везана високопозиционирана лица”, рекао је Којић на конференцији за новинаре поводом наредбе Уставног суда БиХ Тужилаштву да у року од три мјесеца одлучи о приговору на обустављање истраге у случају “Добровољачка улица”.
Он је навео да би свака одлука да се не настави истрага, потврдила оправдани страх о обустављању, искључиво из политички мотивисаних разлога.
“Сумњамо да постоји политичка спрега Уставног суда и Тужилаштва. Страхујемо да је одлука тог суда усмјерена с циљем да овај предмет добије коначан епилог и да се одбију приговори на обустављање истраге јер су њоме обухваћени највише позиционирани војни, полицијски и политички функционери у том периоду, који су доносили одлуке да недужни припадници ЈНА најсвирепије буду убијени”, истакао је Којић.
Адвокат из Бањалуке Милан Романић нагласио је да за сада нема званичних информација да је Тужилаштво поново отворило истрагу у предмету “Добровољачка улица”, појаснивши да истрага у вези с овим питањем траје од 2006. године, али је обустављена у случајевима погибије неколико војника ЈНА.
Када је ријеч о наредби Уставног суда БиХ Тужилаштву да у року од три мјесеца одлучи о приговору на обустављање истраге у случају “Добровољачка улица” на основу апелација родбине два припадника Југословенске народне армије /ЈНА/, убијених 2. и 3. маја 1992. године у нападу на војну колону у сарајевској Добровољачкој улици и на Скендерији, Романић је додао да је апсурдна прича да се ти војници сматрају легитимним војним циљем.
“Како то да се други војници, страдали у истој колони која се мирно повлачила из Сарајева не сматрају легитимним војним циљем? Зашто су радње људи који су пуцали на њих сматране легитимним?”, упитао је Романић.
Он је рекао да је због тога поднио апелацију Уставном суду БиХ заступавши Богдану Томовић, мајку Здравка Томовића који је као војник Југословенске народне армије /ЈНА/ убијен 3. маја 1992. године у нападу на војну колону у сарајевској Добровољачкој, те Гордану Гвозденовић, сестру Обрада Гвозденовића који је као поручник ЈНА убијен 2. маја 1992. године на Скендерији.
“У јануара ове године Уставни суд одлучио је да се апелација усваја и наредио Тужилаштву да их у року од три мјесеца обавијесте о предузетим мјерама”, навео је Романић.
Он је истакао да је у приговору навео да је Тужилаштво под политичким утицајем моћника у Сарајеву, те да због тога не смију да оптуже високе званичнике међу којима су члан ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и генерал такозване Армије БиХ Јован Дивјак.
Богдана Томовић и Гордана Гвозденовић оцијениле су да се у Добровољачкој догодио злочин над недужним људима и да њихови син и брат нису били никакав легитиман војни циљ.
Упркос томе што су у злочину у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године убијена 42 лица, у Тужилаштву БиХ су раније обуставили истрагу уз образложење да је колона ЈНА, која се мирно повлачила из касарне у Лукавици, била легитиман војни циљ.
Према писању појединих медија, истрага у предмету “Добровољачка улица” недавно је поново отворена против неколико лица, међу којима су Ганић и Дивјак.
Након више од 20 притужби на обустављање истраге у овом предмету, у Тужилаштву је формиран тим који је чак шест пута мијењао састав и одржао десетине сједница, а да одлука о поменутим притужбама није донесена.
(Срна)

Објављено у Вијести

 

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА
Уставни суд БиХ наредио је Тужилаштву БиХ да у року од три мјесеца одлучи по приговорима за обустављање истраге у случају "Добровољачка улица", а како незванично сазнајемо, у овом предмету недавно је поново активирана истрага, коју је против неколико лица, укључујући Ејупа Ганића, члана ратног Предсједништва БиХ, и Јована Дивјака, генерала Армије РБиХ, обуставио међународни тужилац Џуд Романо и то само неколико дана прије него што ће напустити БиХ.
Романо је тада, осим против Ганића и Дивјака, обуставио истрагу и против Хасана Ефендића, Заима Бацковића, Јусуфа Пушине, Емина Швракића, Драгана Викића, Фикрета Муслимовића, Џевада Топића, Јовице Бећировића, Решада Јусуповића, Јусуфа Кецмана, Дамира Долана и Ибрахима Хоџића.
"Ту истрагу сада води Мирза Хукељић, тужилац у Тужилаштву БиХ, и тек недавно је поново активирана, односно поново се почело радити на том предмету", испричао је извор "Независних".
Што се тиче одлуке Уставног суда БиХ, она је донесена на основу апелација Богдане Томовић, мајке Здравка Томовића, који је као војник ЈНА убијен 3. маја 1992. године у нападу на колону ЈНА у Сарајеву у Добровољачкој улици, и Гордане Гвозденовић, сестре Обрада Гвозденовића, који је као поручник ЈНА убијен 2. маја 1992. године у Сарајеву на Скендерији. Апелације Томовићеве и Гвозденовићеве услиједиле су након што дуже од пет година није одлучено о њиховим приговорима због обустављања истраге у случају "Добровољачка улица".
"Налаже се Тужилаштву БиХ да без даљих одгађања предузме мјере с циљем одлучивања по притужбама апеланткиња против наредбе о обустављању истраге од 17. јануара 2012. године", наводи се, између осталог, у одлуци Уставног суда БиХ.
21 притужба на обустављање истраге
Из одлуке Уставног суда БиХ видљиво је да је на обустављање истраге била укупно 21 притужба те да је у Тужилаштву БиХ формиран тим за рад по тим притужбама. Оно што је занимљиво јесте да је Тужилаштво БиХ након тога чак шест пута мијењало састав тог тима и одржало десетине сједница, али одлуку по притужбама на обустављање истраге никада нису донијели.
"Сада морају у року од три мјесеца да то ураде, односно ријеше приговоре и кажу зашто је обустављена истрага", рекао је Милан Романић, адвокат из Бањалуке, који је у поступку пред Уставним судом БиХ заступао Богдану Томовић и Гордану Гвозденовић.

Срби увијек били за наставак истраге
Како незванично сазнајемо, српски чланови у тимовима које је формирало Тужилаштво БиХ за одлучивање по притужбама увијек су били за то да се истрага настави и да није било основа да се донесе одлука о неспровођењу истраге.
"Уставни суд БиХ, не улазећи у питање оправданости доношења наредбе о обустављању истраге и притужби на ту наредбу, закључује да постоји кршење Устава БиХ и Европске конвенције јер надлежно тужилаштво у предмету који се тиче истраге смрти блиских сродника апеланткиња ни након шест година није одлучило о притужбама апеланткиња против наредбе о обустављању истраге у том предмету, а при том није понудило нити један разлог који би се могао сматрати разумним и оправданим за дуго трајање конкретног поступка", наведено је, између осталог, у одлуци Уставног суда БиХ.
Злочин у Добровољачкој улици односи се на 2. и 3. мај 1992. године и један је од првих злочина који су почињени над Србима. У та два дана убијена су 42 човјека, а и поред тога у Тужилаштву БиХ обустављајући истрагу сматрали су да је колона која се мирно повлачила из војне ккасарне ка Лукавици била легитимни војни циљ.
Након 18 година од догађаја у Добровољачкој улици Влада РС донијела је одлуку о обиљежавању тог датума. Након тога сваког 3. маја чланови породица настрадалих и званичници РС иду на мјесто злочина како би запалили свијеће и положили цвијеће на мјесту страдања.
Независне новине, 15.02.2018.

 

Објављено у Вијести

Контакт

Трг јасеновачких жртава 4, 78000 Бања Лука
051 / 247 472
051 / 247 597
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.