сриједа, 28 фебруар 2018 15:22

ИЗВЈЕШТАЈ ЦЕНТРА У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих цивила Милорад Којић изјавио је да се, закључно са августом 2017. године, тражи још 1.672 лица и да до застоја у тражењу несталих Срба долази формирањем Института за нестала лица БиХ.

Он је на сједници Народне скупштине Српске, подносећи извјештај о анализи и плану активности на тражењу несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, навео да су од укупног броја лица за којим се трага 1.025 цивили, од чега деветоро дјеце и 316 жена.

"За највећи дио пронађених и идентификованих лица постоје комплетни форензички налази, обрада тијела са фото-документацијом", додао је Којић.

Он је као примјер застоја у тражењу Срба који је настао формирањем Института навео да је за првих пет мјесеци рада тог института идентификовано 600 Бошњака и осам Срба, и да су такви поражавајући резултати постали пракса и у наредним годинама.

Којић је додао да су за 1.329 лица са списка несталих, чланови њихових породица дали крв за ДНК анализу, чиме су створене претпоставке за спајање и добијање позитивних ДНК налаза.

"Међутим, лабораторија за ДНК-а анализу Међународне комисије за нестала лица /ИЦМП/ извијестила је да се крвни и коштани узорци не подударају, односно да тијела не могу бити идентифкована, што је за породице несталих неприхватљиво", рекао је Којић.

Он је навео и да ИЦМП, који је и суоснивач Института за нестала лица БиХ, упорно брани рад Института, на који има и велики утицај, подсјетивши на став Српске да је најважније реформисати тај институт тако што би у будућем раду био ослобођен утицаја те комисије, као и да је потребно обезбиједити учешће институција Српске у избору чланова Колегијума директора, Управног и Надзорног одбора Института.

Којић је истакао да реализација у процесу тражења нсталих лица зависи од коначног исхода преговора који се воде око преузимања улоге суоснивача.

Он је навео да у почетку Тужилаштво БиХ није позивало институције Српске на ексхумације, али да је уз уложене напоре поправљено такво стање.

"Српска се залаже да питања ексхумација воде окружни и кантонални судови како би се тај процес убрзао, постао квалитетнији и добио своју хуману димензију у потпуности", каже Којић.

Према његовим ријечима, урађен је пројекат пописа и евидентирања српских жртава и у бази података има 29.099 смртно страдалих лица српске националности које прати више од 82.000 докумената.

Којић је рекао да је Центар прикупио документацију са више од 1,2 милиона страница, која се односи на рат и ратне злочине у БиХ, те је настављено са радом када је ријеч о страдању Српкиња и у бази података постоји више од 1.600 имена.

"Започето је и истраживање страдања колоне ЈНА у Тузли у мају 1992. године и у наредном периоду ће бити презентовани резултати тог истраживања у виду публикације. У оквиру пројекта дјеца жртве рата припремљена је и публикација о страдању 12 беба у бањалучком Клиничком центру 1992. године", навео је Којић.
БАЊАЛУКА, 28. ФЕБРУАРА /СРНА/

Контакт

Трг јасеновачких жртава 4, 78000 Бања Лука
051 / 247 472
051 / 247 597
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.