Тужилаштво Босне и Херцеговине подигло је оптужницу против 11 особа због ратног злочина над жртвама српске националности у Чемерном код Илијаша 1992. године.
Наводе оптужнице Тужилаштво БиХ ће доказивати позивањем око 120 свједока, међу којима и преживјелих жртава и прилагањем око 400 материјалних доказа.
Тужилац Посебног одјела за ратне злочине, подигао је оптужницу против:
1. ХАЏИЋ ЏЕМАЛА, рођеног 1954. године у Какњу,
2. ТУРУДИЋ ТЕУФИКА зв. “Туфо”, рођеног 1960. године у Какњу
3. СМОЛО ЏЕМАЛА зв. “Хага”, рођеног 1963. године у Какњу,
4. СИКИРА СЕНАДА, рођеног 1959. године у Какњу
5. СИКИРА БЕЊАМИНА зв. “Бенче”, рођеног 1969. године у Какњу,
6. СИКИРА ХАРИСА зв. “Харе”, рођеног 01.07.1971.године у Какњу,
7. ДУРАК ЕНЕСА рођеног 1964. године у Варешу
8. БЕШЛИЈА МИРСАДА, рођеног 1964. године у Илијашу
9. БЕШЛИЈА НУСРЕТА, рођеног 1962. године у Илијашу,
10. БЕШЛИЈА МИРЗЕТА, рођеног 1968. године у Сарајеву,
11. СПАХИЋ ХАМДИЈЕ, рођеног 1960. године у Илијашу.
Оптужени се терете да су, за вријеме рата и оружаног сукоба у БиХ, у својству заповједника и припадника структура Армије РБиХ, Територијалне одбране (ТО) и активног и резервног састава МУП-а, поступали противно одредбама међународног хуманитарног права и Женевских конвенција о заштити цивилних особа за вријеме рата.
У оптужници се наводи, да су оптужени, судјеловали у планирању, договарању, припреми, организирању и извршењу удруженог злочиначког потхвата са циљем да се сво становништво српске националности у село Чемерно у опћини Илијаш, у потпуности уклони почињењем намјерног лишавања живота (убојства) свих особа српске националности у селу Чемерно, без разликовања цивила и војника ВРС, укључујући и заробљене цивиле и припаднике ВРС који су положили оружје, као и прекомјерним и војно неоправданим уништењем и њихове непокретне и покретне имовине.
У оптужници се наводи, да је у синхронизираном нападу на село, у мјесецу јуну 1992. године, почињено убојство најмање 30 жртава српске националности, оба пола и различите животне доби, међу којима је било жена и малодобних особа, а неке од жртава су мучене и убијене на изузетно свиреп начин, а њихова тијела масакрирана.

Укупно 14 оптужених се терете за ратне злочине који обухватају убиство више десетина цивила српске националности, оба спола и различите животне доби, мучења, злостављања, пљачкања и прогон готово цјелокупног цивилног становништва српске националности са подручја Коњица, Брадине и околине.
Тужилац Посебног одјела за ратне злочине Тужилаштва БиХ подигао је оптужницу против:
- Есада Рамића, рођеног 1966. године у Коњицу, налази се у притвору,
- Шефика Никшића, рођеног 1945. године у Коњицу, налази се у притвору,
- Аднана Аликадића зв. „Бато“, рођеног 1962. године у Сарајеву, налази се у притвору,
- Миткета Пиркића, рођеног 1962. године у Коњицу, налази се у притвору,
- Реџе Балића, рођеног 1952. године у Коњицу, налази се у притвору,
- Хамеда Лукомирка, рођеног 1971. године у Коњицу, налази се у притвору,
- Сафаудина Ћосића, рођеног 1974. године у Коњицу,
- Мухамеда Цакића, рођеног 1968. године у Коњицу,
- Исмета Хебибовића зв. „Броћета“, рођеног 1956. године у Коњицу, налази се у притвору,
- Алмира Падаловића, рођеног 1968. године у Мостару, налази се у притвору,
- Енеса Јахића, рођеног 1969. године у Коњицу, одређене су му мјере забране,
- Сенадина Ћибе, рођеног 1967. године у Коњицу, налази се у притвору,
- Агана Рамића, рођеног 1962. године у Коњицу, налази се у притвору,
- Сеада Јусуфбеговића, рођеног 1941. године у Коњицу.
Оптужени се терете да су за вријеме рата и оружаног сукоба у БиХ, у оквиру широког и систематичног напада на цивилно становништво српске националности на подручју Коњица и околине, у својству команданата и припадника структура Армије РБиХ, ТО, ХВО, МУП-а и паравојних формација, учествовали у том нападу и поступали супротно одредбама међународног хуманитарног права и женевских конвенција о заштити цивилних особа за вријеме рата.
Оптужени се терете да су одговорни за нападе и убиства више десетина цивила српске националности, оба спола, међу којима је било дјеце и старијих особа, те мучења, злостављања, нечовјечна поступања, противправна затварања већег броја жртава српске националности из града Коњица и околних села Брадина, Церићи, Зукићи, Брђани, Џепи, Загорице, Хум, Блаце, Невиздраци, Доње Село, Врдоље, Живања, Ситник, Бјеловчина, Забрђани, Бијела те других села која се на подручју опћине Коњиц везују на наведена села.
Многи цивили су незаконито затворени и одведени у логоре и заробљеничке објекте на подручју Коњица, гдје се мучење и злостављање жртава наставило, а почињени злочини током 1992. и 1993. године су проузроковали прогон готово цјелокупне популације српске националности са наведеног подручја, од чега се тек мали број вратио у мјеста пријератног боравишта.
Оптужени се терете за кривична дјела злочина против човјечности из члана 172. КЗ-а БиХ.
Тужилаштво ће наводе оптужнице доказивати позивањем 167 свједока, 3 стручна вјештака и прилагањем око 780 материјалних доказа.
Оптужница је прослијеђена Суду БиХ на потврђивање.
Тужилаштво БиХ, 28.12.2017.

САРАЈЕВО, 27. ДЕЦЕМБРА
Суд БиХ осудио је данас првостепеном пресудом Азру Башић на 14 година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима у Дому ЈНА у Дервенти и у селу Поље 1992. године.
Судско вијеће је, на основу сагласних исказа свједока, закључило да је Башићева убила Благоја Ђураша, те да је наносила снажне физичке и психичке повреде заробљеним српским цивилима у Дому ЈНА.

Судско вијеће је то закључило и на основу исказа свједока који су у вријеме истраге препознали Башићеву на фотографији, те изјавили да је била једина жена у Дому ЈНА у периоду када су извршена та кривична дјела.

Као отежавајућу околност Суд БиХ је узео у обзир број кривичних дјела и исказану окрутност при њиховом извршењу.

Азра Башић оптужена је да је, као припадник ХВО-а од 26. априла до почетка маја 1992. године, учествовала у убиству, мучењу и наношењу великих патњи и повреда српским заробљеницима у Дому ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље.

ЗАКОНОМ ДЕФИНИСАТИ СТАТУС И ПРАВА
БАЊАЛУКА, 21. ДЕЦЕМБРА /СРНА/
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је данас да Нацртом закона о заштити жртава ратне тортуре треба дефинисати статус и права људи који су били жртве тортуре у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
"То су људи који су претрпјели одређена малтретирања у логорима или изван њих, а нису били обухваћени Законом о цивилним жртвама рата. Зато се на основу међународних стандарда наметнула потреба да се те особе обухвате законском регулативом да би имале статус жртава ратне тортуре", рекао је Савановић.

Он је на конференцији за новинаре у Бањалуци, након сједнице Владе Српске, истакао да је ријеч о нацрту закона који ће највјероватније ићи у јавну расправу.

"По пријему свих сугестија, односно проширења и редукција тих права, ми ћемо пред Владу и Народну скупштину изаћи са квалитетним приједлогом закона. Надам се да ће овај акт у наредној години бити оперативан у смислу примјене", каже Савановић.

Он је навео да су процијењена средства за примјену овог закона око милион КМ и обезбијеђена су у буџету.

Савановић је рекао да они који су обухваћени одређеним правима у Српској, Федерацији БиХ, БиХ, Брчко дистрикту или у земљама окружења не могу подносити захтјеве за признавање статуса и права по овом закону.

Рада Кела, начелник Одјељења за нормативно-правне послове у ресору за борачко-инвалидску заштиту, која је учествовала у изради овог закона, изјавила је да овај акт дефинише шта је жртва ратне тортуре као посебна категорија цивилних жртава рата.

"Најзначајније право које прописује овај закон је мјесечно новчано примање које могу да остваре најтеже категорије жртава ратне тортуре, а то су жртве сексуалног насиља", навела је Кела.

Она је рекла да се поменуте жртве сексуалног насиља разврставају у три групације, од чега зависи износ мјесечних новчаних примања.

Кела је навела да би жртве овог насиља претрпљеног за вријеме заробљеништва требало да примају отприлике 170 КМ, а остале жртве сексуалног насиља 127 КМ.

"Најтежа категорија, односно случајеви присилне трудноће настале као посљедице сексуалног насиља, присилно изазваног побачаја, рођења дјетета због присилне трудноће настале као посљедице сексуалног насиља и сексуално насиље почињено према малољетном лицу подразумијева примање од 298 КМ", рекла је Кела.

Она је додала да је при изради овог закона претпостављено да има 600 подносилаца захтјева за остваривање ових права.

Кела је рекла да закон помиње и логораше који према овом закону могу да остваре статус и одређена права, али не и право на мјесечно новчана примања.

Она је напоменула да на основу овог закона могу остварити право на здравствену заштиту и здравствено осигурање, ослобађање трошкова партиципације, бањску рехабилитацију, подстицаје за запошљавање и самозапошљавање, посебну психолошку подршку, социјалну заштиту, бесплатну правну помоћ и ослобађање од плаћања административних и судских такса.

Кела је рекла да овај закон не садржи дискриминаторске одредбе ни по ком основу, а услов за подношење захтјева и признавање статуса и права по овом закону је да прије тога имају пребивалиште од три године на територији Републике Српске.

"Рок за подношење захтјева у овом закону је, такође, три године. Жртва ратне тортуре је лице које је у вријеме и у вези са оружаним сукобима на територији бивше Југославије у периоду од 17. августа 1990. до 19. јуна 1996. године било изложено неком од облика тортуре", истакла је Кела.

Она је додала да се захтјев подноси првостепеном органу надлежном за борачко- инвалидску заштиту и заштиту цивилних жртава рата према мјесту пребивалишта.

"Када је ријеч о доказном поступку, главно је увјерење које издаје Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, али се чињеница да је неко преживио тортуру може утврђивати на основу доказа којима располажу други републички органи, институције и службе", објаснила је Кела.

четвртак, 21 децембар 2017 09:45

ХАШКИ СУД ДАНАС ИДЕ У ИСТОРИЈУ

ХАГ, 21. ДЕЦЕМБРА /СРНА/
Хашки трибунал данас ће званично бити затворен на свечаности у Хагу.
На затварање су позване све бивше судије и тужиоци Трибунала, представници других међународних судова и организација, дипломатски изасланици држава, као и чланови удружења жртава ратова у бившој Југославији.

Свечаном затварању, које ће бити одржано у Сали витезова у оквиру холандског парламента, присуствоваће краљ Холандије Вилем-Александер и генерални секретар УН Антонио Гутереш, објављено је на сајту Трибунала.

Савјет безбједности УН је 25. маја 1993. године основао резолуцијом Међународни кривични суд за злочине у бившој Југославији - Хашки трибунал.

Током свог постојања Трибунал је оптужио укупно 161 особу са простора бивше Југославије. Сви оптужени били су приведени суду.

Осуђено је 90 оптужених, ослобођено их је 19, а поступци против 37 особа су били прекинути или су оптужнице повучене.

Хашки трибунал изрекао је Србима шест доживотних казни и укупно 758 година затвора, Хрватима 166 година, а Бошњацима 41,5 годину.

Предмете против 13 оптужених Хашки суд је уступио БиХ - 10, Хрватској два и Србији један.

Хашки трибунал је подигао оптужнице против првог предсједника Републике Српске Радована Караџића, команданта Војске Републике Српске генерала Ратка Младића, те предсједника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића.

Оптужнице су подигнуте и против бившег предсједника Републике Српске Биљане Плавшић, бившег премијера Републике Српске Крајине Милана Бабића, предсједника Републике Српске Крајине Горана Хаџића.

Караџића и генерала Младића Трибунал је 16. новембра 1995. оптужио за геноцид у Сребреници у јулу те годне.

Караџић је 30. јула 2008. године изручен је Трибуналу, након што су га у Београду ухапсиле власти Србије, а 24. марта 2016. године неправоснажно је осуђен на 40 година затвора за геноцид у Сребреници, прогон несрба широм БиХ, гранатирање Сарајева и узимање војника Унпрофора за таоце у периоду 1992-95. Ослобођен је оптужбе за геноцид у још шест општина.

Власти Србије су 26. маја 2011. године ухапсиле генерала Младића, којем је суђење почело 16. маја 2012. године. Генерал је 22. новембра 2017 првостепеном пресудом осуђен на доживотни затвор због геноцида у Сребреници, прогона несрба широм БиХ, гранатирања и снајперисања Сарајева и узимања војника Унпрофора за таоце у периоду 1992-95. Трибунал је Младића ослободио кривице по оптужби за геноцид у шест општина.

Оптужница против Милошевића подигнута је 24. маја 1999. године због злочина на Косову. То је прва оптужница коју је један међународни суд подигао против шефа неке државе.

Трибунал је 8. новембра 2001. године оптужио Милошевића за ратне злочине у Хрватској, а 27. новембра 2011. за геноцид у БиХ.

Власти Србије су 2001. године ухапсиле и изручиле Милошевића Хагу гдје је 29. јуна те године смјештен у притвор. Суђење Милошевићу почело је 12. фебруара 2002. године. Он је 11. марта 2006. преминуо у својој ћелији при крају суђења.

Бивши предсједник Републике Српске Биљана Плавшић је 2. октобра 2002. године признала кривицу пред Трибуналом за прогон муслимана и Хрвата.

Кривицу за прогон Хрвата признао је 27. јануара 2004. године бивши премијер Републике Српске Крајине Милан Бабић, који је двије године касније починио самоубиство вјешањем у својој ћелији у притвору у Шевенингену.

Прву оптужницу због ратног злочина Хашки трибунал је подигао 7. новембра 1994. године против Драгана Николића званог Јенки.

Прво хапшење које су, по налогу Трибунала, извеле међународне снаге у Хрватској било је 16. новембра 1998. године када је ухапшен бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, оптужен за злочине над Хрватима у том граду.

Прва пресуда у процесу са више оптужених изречена је 16. новембра 1998. године због злочина над претежно Србима у логору Челебићи код Коњица. Тада је Хазим Делић осуђен на 18 година затвора, Есад Ланџо на 15 година, а Здравко Муцић на девет година затвора, док је Зејнил Делалић ослобођен.

Генералу Војске Републике Српске Радиславу Крстићу је изречена прва пресуда којом је Трибунал утврдио да је у Сребреници почињен геноцид. Пресуда је изречена 2. августа 2001. године када је генерал Крстић осуђен на 46 година. Апелационо вијеће Трибунала је генерала Крстића правоснажно осудило на 35 година затвора због "помагања и подржавања геноцида".

Трибунал је 15. марта 2005. године подигао оптужницу против бившег министра унутрашњих послова Македоније Љубета Бошковског и полицајца Јохана Тарчуловског због злочина над Албанцима.

Прву пресуду за злочине на Косову Трибунал је изрекао 30. новембра 2005. године када су бвши регионални заповједник ОВК Фатмир Љимај и њему подређени Исак Муслију ослобођени кривице за злочине над Албанцима и Србима у логору Лапушник 1998. Харадин Баљај осуђен је на 13 година затвора.

Трибунал је 30. новембра 2006. године изрекао прву правоснажну пресуду доживотног затвора бившем генералу Војске Републике Српске Станиславу Галићу због гранатирања и снајперисања Сарајева у периоду од 1992. до 1995. године.

Жалбено вијеће Трибунала је 16. новембра 2012. године правоснажно ослободило генерала Хрватске војске Анта Готовину кривице за прогон Срба из Книнске крајине током операције "Олуја". Првостепеном пресудом, изреченом 15. априла 2011, Готовина је био осуђен на 24 године затвора.

Бивши командант ОВК Рамуш Харадинај је 29. новембра 2012. године послије поновљеног суђења, други пут ослобођен кривице за злочине над Албанцима и Србима у Метохији 1998. године. Трибунал је Харадинаја ослободио кривице и након првог процеса 21. јула 2010, али је послије жалбе тужилаца суд наложио да се суђење понови.

Апелационо вијеће Трибунала је 28. фебруара 2013. правоснажно ослободило бившег начелника Генералштаба Војске Југославије Момчила Перишића кривице за злочине у Хрватској и БиХ. Првостепеном пресудом, изреченом 6. септембра 2011, генерал Перишић је био осуђен на 27 година затвора.

Апелационо вијеће Трибунала је 23. јануара 2014. правоснажно осудило четворицу политичких, полицијских и војних званичника СР Југославије и Србије због прогона Албанаца са Косова 1999. године. Бившем потпредсједнику Владе СРЈ Николи Шаиновићу изречена је казна од 18 година затвора, командант Треће армије Војске Југославије Небојша Павковић осуђен је на 22 године затвора, полицијски генерал Сретен Лукић на 20 година, а командант Приштинског корпуса Владимир Лазаревић на 14 година. Том пресудом смањене су првостепене казне изречене 2009. године.

Првостепеном пресудом бивши предсједник Србије Милан Милутиновић ослобођен је кривице. Бивши начелник Генералштаба Војске Југославије Драгољуб Ојданић није се жалио на првостепену казну од 15 година затвора.

Трибунал је 30. јануара 2015. године на доживотни затвор правоснажно осудио официре Војске Републике Српске Љубишу Беару и Вујадина Поповића због геноцида у Сребреници, а 8. априла 2015. и генерала Војске Републике Српске Здравка Толимира.

Жалбено вијеће Трибунала је 15. децембра 2015. године поништило првостепену ослобађајућу пресуду бившем шефу Службе државне безбједности Србије Јовици Станишићу и његовом помоћнику Франку Симатовићу Френкију, оптуженим за злочине у Хрватској и БиХ.

Трибунал је 31. марта 2016. неправоснажно ослободио кривице лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља, оптуженог за злочине у Хрватској, Војводини и БиХ у периоду од 1991 до 1993. године. Шешељ је у притвору био од 24. фебруара 2003. када се добровољно предао до новембра 2014. када је због болести пуштен на привремену слободу у Србији.

Генерал ХВО-а Слободан Праљак је 29. новембра 2017. починио самоубиство у судници Трибунала тако што је испио отров, непосредно након што му је Апелационо вијеће потврдило казну од 20 година затвора због злочина над Муслиманима 1993 и 1994. године. Казна од 25 година потврђена је Јадранку Прлићу, а на вишегодишњи затвор осуђена су још четворица саоптужених.

Осуђени пред Трибуналом служе казне у 14 европских земаља - Норвешкој, Шведској, Финској, Естонији, Данској, Пољској, Немачкој, Белгији, Великој Британији, Француској, Италији, Аустрији, Шпанији и Португалији.

Жалбене поступке у процесима Радовану Караџићу, Ратку Младићу, Војиславу Шешељу, као и поновољено суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу окончаће судски Механизам, правни насљедник Трибунала.

Страна 1 од 21